Politički sistem je složena celina interakcija koja podrazumeva delovanja više faktora s ciljem postizanja ravnoteže između naroda, politike (ideologije) i pravnih institucija. Kao takva simbioza činilaca iz svih sfera društva, politički sistem možemo posmatrati kao „živu pojavu“ jer on prati promene i procese u društvu, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom planu. Celokupan proces promena, uticaja, interakcija, ostvarivanja političkih ciljeva, sprovođenja pravnih normi i ostalih tokova potkrepljen je u modernom društvu medijskom pažnjom, koja je sve više instrument politike. Politički sistem Republike Srbije, kao i politički sistemi svih drugih zemalja koje su prošle ili još uvek prolaze kroz proces tranzicije, podložan je komuniciranju sa širokim narodnim masama putem masmedija kao sredstva ostvarivanja prava na informisanost. Upravo u tom elementu medijsko-političkog života pronalazimo osnov za ovakvo istraživanje. Mediji su kakakterna ili identitetska crta svih savremenih društava sveta, odatle imamo polaznu hipotezu da su mediji model delovanja i komuniciranja u svim političkim sistemima, pa i u političkom sistemu Republike Srbije.

MASOVNI MEDIJI KAO IDENTITET SAVREMENOG DRUŠTVA

Masovna komunikacija postala je identitetska društvena osobina savremenog sveta. Razvijenost, sveprisutnost i dužina kontakta sa masovnim medijima uticali su na formiranje novog kulturnog koda, nove društvene klime i senzibiliteta zajednice, a sve to ostavlja implikacije na oivičenje modernog doba. Pojava svakog novog medija izaziva nove nade kao i nove strahove u društvu. Međutim, zahvaljujući masovnim medijima, pristup informacijama postao je vrlo jeftin i svima lako dostupan, dok su vremenske i prostorne barijere gotovo isčezle, u potpunosti su prevaziđene. Svetske medijske mreže i medijski konglomerati danas su normalna pojava svuda u svetu, te takav trend iz dana u dan jača. Ekonomski ciljevi globalizacije su jedinstveno tržište, trgovina bez granica, internacionalizacija proizvodnje pomoću direktnih investicija multinacionalnih kompanija i gradnja jednog sveobuhvatnog sistema integrisanih finansijskih tržišta. (Simeunović, 2014:131)

Pojam „Masmediji“ (engl. mass media, masovni mediji) u upotrebu ulazi dvadesetih godina dvadesetog veka, sa pojavom radija, štampe i kasnije TV-a, pod ovim pojmom se podrazumevaju svi mediji koji su dizajnirani tako da ih „konzumira” široka publika. (Thompson, 1995:26-28) Njihove osnovne odlike su da snažno utiču na formiranje „masovnog konzumentskog društva”. Danas se pojam masmedija znatno proširio, pa se tu ubrajaju radio, TV, muzika i video-zapisi, film, štampani mediji, ali u poslednje dve decenije najviše (dominiraju) internet mediji (društvene mreže i medijski sadržaji plasirani preko interneta). U Evropi prvi masovni mediji bile su novine koje su dominirale tokom 19. veka. Na samim počecima razvoj masovnih medija je bio kolebljiv, novine i časopisi su bili pisani isključivo za domaće čitaoce, što je bilo kombinovano sa jezičkom barijerom i uskraćivalo je mogućnost izvoza. (Briggs, Burke, 2010:1) U suštini mediji funkcionišu na način na koji je odraz udruženih interesa moćnih društvenih grupa koje su u položaju da vrše raspodelu društvenih resursa, a sve tako da se ostvari određeni manipulativni efekat. Pojam „mediji“ mogli bismo da upotrebimo za bukvalno bilo šta što čovek koristi kako bi iskomunicirao neku poruku: zid pećine, možda u kamenom dobu ili samolepljive papiriće u današnje vreme. (Džajls, 2011:11)

Novi medij, već u prvim decenijama postojanja, pokazuje tendenciju apsorbovanja svih prethodnih medija i njihovih ekspresivnih mogućnosti, uključujući, ponajpre, komunikacione demijurge društvenog života u minulom veku – medije masovnog komuniciranja (štampu, film, radio i televiziju). (Miletić, 2008:40)

Jedna od definicija medija odn. masovnih medija glasi: Masovni mediji su društvene institucije koje funkcionišu unutar određenih stega, pravila, prava i politike koje upošljavaju karakterističnu mešavinu kvalifikovanog osoblja, koji se drže određenih procedura u prikupljanju informacija, radi stvaranja građe za vizuelno, auditivno ili konceptualno usmerene me-
dije, te su oni učesnci u političkoj, ekonomskoj, socijalnoj i kulturnoj dinamici društvene moći. (Potter, 2009:32)

Svaki masovni medijum ima svoje vrste sadržaja, kreativne umetnike, tehničare i poslovne modele. „Masovni mediji su društvene institucije koje funkcionišu unutar određenih stega, pravila, prava i politike koje upošljavaju karakterističnu mešavinu kvalifikovanog osoblja, koji se drže određenih procedura u prikupljanju informacija, radi stvaranja građe za vizuelno, auditivno ili konceptualno usmerene medije. Oni su učesnici u političkoj, ekonomskoj, socijalnoj i kulturnoj dinamici društvene moći.1

MEDIJI OD GUTENBERGA DO DANAS KAO NAJJAČI POTENCIJAL MASOVNE KOMUNIKACIJE I POLITIČKE PROPAGANDE

Razvoj medija, a samim tim i osnove za današnje masovne medije ovolikog obima nastao je u 15. veku, kada je Johan Gutenberg izumeo mašinu za štampanje sa pokretnim slovima. Od tada njegov izum je sigurnim koracima nametao novi način komunikacije, koji se nadograđivao i razvijao do današnjih dana. Građanska politička javnost predstavlja „vodeni cvet“ u istoriji ljudskog društva, nastala sredinom XVIII veka i ugušena restauracijom apsolutističkih monarhija posle 1848. godine, ona svoj raison d’etre nalazi u posredovanju između javne (upravljanje državom i društvom) i privatne (kapitalističke reprodukcije) sfere. (Miletić, 1998:180)

Masovne komunikacije su organizovano i institucionalizovano prenošenje svih oblika informacija pomoću savremenih sredstava komunikacije. Zbog moći informacije, na formiranje javnog mnjenja i usmeravanja velikog broja korisnika u željenom pravcu, smatra se da sredstva masovne komunikacije imaju ogromnu snagu koju kontrolišu određeni centri moći.2

Funkcije sredstava masovne komunikacije nisu uvek bile jednake, istorijski razvoj društva umnogome je uticao i na komunikacijska sredstva dajući im karakteristična obeležja vremena i društvene situacije u kojoj su nastale, što nam upućuje da su kreatori medijskog sadržaja uvek bili oni koji su imali i ekonomsku supermatiju. Mediji su doživljavali sve društvene revolucije i ujedno bili bitan faktor u njihovom ostvarenju, isto tako mediji su bili sredstvo za ostvarivanje mnogih društvenih revolucija, što su i danas. 

Potencijal sredstava masovne komunikacije, uvideli su vlast i svi građani koji su imali šta da saopšte širem krugu ljudi, stvarala se publika koja je postala i primalac i pošiljalac poruke što se komunikacijom prenosila. Menjanjem osobina publike menjali su se i prilagođavali masovni mediji (proces je uzajaman, jer su masovni mediji i efikasno sredstvo učenja sa velikim uticajem, pogotovo u savremenim društvima), pa je danas, nekoliko vekova nakon prvih štampanih novina, situacija bitno drugačija: tehnički razvoj doveo je do nastanka različitih oblika masovnih medija, time i do podeljene i raznovrsne publike (konzumenata medijskog sadržaja) te njihove popularizacije, tako da korišćenje (ali najčešće samo pasivno) nekog od njih više nije pitanje ni društveno-političke aktivnosti, ni luksuza, već pitanje in-dividualne potrebe i želje.

Procesi koji su kao posledica industrijske revolucije doveli do velikih promena u društvenoj strukturi su implikator, ali i kreatori današnjih medija, a samim tim i medijskih potencijala. U samom početku komunikacija ja bila jednostrana, novine su služile kao informacije, koje su se nudile, omogućile stvaranje nečeg što je tek pod ovim uslovom moglo postati publika, 
što danas nije slučaj, već je potpuno suprotno. 

Slobodni i nezavisni mediji su bitan element civilnog društva i imaju važnost u demokratskoj legitimizaciji svakog društva, gde imaju istaknutu ulogu u povezivanju donosilaca odluka i građana; mediji omogućavaju prostor različitim stavovima i mišljenjima, javnosti pružaju informacije koje bi trebalo da budu što nepristrasnije prezentovane kako bi javno mnjenje moglo 
da razume i kritički proceni državnu akciju i stavove opozicije, te kako bi se dao podstrek raspravi u javnosti kada su u pitanju teme od javnog interesa. (Miladinović Bogavac, 2022:89)

Danas je u potpunosti i maksimalno prepoznata mogućnost političkog delovanja pomoću novih medija i iskorišćene su njihove prednosti. Današnji masovni mediji globalnog karaktera dobijaju svoje pravo lice tokom 90-ih godina. Tih godina kao nikada do tada razvijaju se nove tehnologije koje će u budućnosti višestruko promeniti i poboljšati komunikaciju i omogućiti 
medijima sve veću masovnost, onu koju mi danas kao takvu prepoznajemo i (zloupotrebljavamo) upotrebljavamo.

MASOVNA KULTURA I NACIONALNI MEDIJSKO-POLITIČKI AMBIJENT

S obzirom da živimo u vremenu koje je bogato informacijama i sredstvima za sticanje znanja, značajno je da razvijamo sposobnosti za brže i kvalitetnije sticanje znanja. Korišćenje znanja u cilju poboljšanja kvaliteta života, društveno – ekonomskog i kulturnog razvoja predstavlja garanciju progresa koji služi čoveku i značajan je činilac opstanka ljudskog roda pa je nužno da savremeno obrazovanje traje doživotno. Informaciona tehnologija doprinosi procesima i ishodima permanentnog obrazovanja i učenja kao što omogućava sticanje znanja. To posebno važi za korišćenje kompjutera, interneta. Nova ilustrovana štampa, film, radio i televizija su se danas učvrstili u svim zemaljama sveta, a ispred njih je internet kao najsnažniji medij masovne komunikacije. Sistem sredstava za masovnu komunikaciju i vrednosti koje nosi su zaista postali univerzalni. Masovna kultura je anacionalna i adržavna, ona je kultura „svetske države, koja ima samo jednu tzv. „Svetsku vladu“.

S obzirom na to da su mediji sve prisutniji u našim životima, uticaj mas-medija na mlade je velik. Oni odlučuju o slobodnom vremenu (pojedinca i porodice) i preko sadržaja koje nude nameću im određen sistem vrednosti. Mediji uvek deluju na publiku onim što kažu i onim kako pišu o određenim pojavama, ljudima ili fenomenima. Upravo zato mediji imaju ogroman uticaj na formiranje ličnosti kod tinejdžera. Prirodno je i nužno da svaki narod ima želju i da teži da se drugim narodima predstavi u najboljem svetlu, da im približi rezultate svog stvaralaštva, da ih upozna sa suštinom svojih ideja i stremljenja; međutim, svet je suočen sa tendencijama i praksom grubog nametanja vrednosti, ideološke indoktrinacije i svakojakih oblika duhovnog nasilja. (Mićović, 2001:69)

Zato je potrebno učiniti sve da se način prikazivanja dece u medijima promeni u pravcu boljeg predstavljanja njihovog stvarnog stanja i potreba, što nije nacionalna, već treba da bude nadnacionalna inicijativa. Tinejdžeri su gotovo nevidljivi u srpskoj štampi, kako zbog sve rastućeg trenda upotrebe internet mreža (društvenih mreža), tako i zbog nedovoljno razvijene 
medijske kulture, ali istovremeno i zbog prisutnih savremenih tendencija kod mladih, a to je isključivo informisanje putem interneta, ukoliko i za takvim vidom postoji interesovanje. U osnovi, mediji bi morali da predstavljaju fundamentalnu vezu između vlada i društva putem prenošenja informacija, namera, briga, prioriteta i reakcija na političke odluke. (Miladinović Bo-
gavac, 2022:89)

Imajući u vidu da je u savremenoj školi odnosno fakultetu prisutan širok krug izvora znanja za koja se koriste određena tehnička pomagala, povećava se kvantitet znanja, a primenom obrazovne tehnologije poboljšava se kvalitet znanja. Takva korelacija postaje savremeni kvantum, što je slučaj i sa Republikom Srbijom.

Društvene mreže sve su popularniji način za komunikaciju putem interneta i u sve većoj meri zamenjuju pisanje imejlova. Čovek kao jedinka ne može sam opstati na planeti. Ta činjenica tera nas da tragamo za prijateljima. Svako od nas želi da bude socijalno prihvaćen, želi da ga neko sasluša i da sa nekim deli sretne i tužne trenutke. Druženje, sticanje novih poznanstava u 21. veku, zahvaljujući internetu, nikada nije bilo jednostavnije i brže. Čak iako ste stidljivi i introvertna osoba, to znate samo vi, ali ne i neko sa druge strane ekrana i to je jedna od glavnih karakteristika društvenih mreža, međutim, istovremeno i vrlo neobjektivna platforma za prezentovanje informacija, koje nisu ili ne moraju biti nužno istinite.

Savremene društvene promene istražuju se i opisuju kao prelazak industrijskog u postindustrijsko društvo. Masovni mediji danas predstavljaju nekad i najuticajnije kompanije, odnosno preduzeća u demokratskom društvu, oni se nalaze na raskrsnici između građana i institucija od kojih apsorbuju neka svoja politička i ekonomska prava, te su medijski poslenici veoma značajni za prenošenje kulturnih vrednosti. (Miladinović Bogavac, 2022:50) 

Medijski sistem je normativno određeni, dinamički i međuzavisni splet različitih društvenih subjekata (institucija, organizacija, asocijacija), medijskih organizacija sa delovima (mas)medija u sebi – tzv. Medijski kompleks, i recipijenata medijskih sadržaja, čije je interakcijsko ishodište javno komuniciranje, u savremenosti najvećim delom artikulisano u formi masovnog komuniciranja. (Miletić, 2014:133)

Mediji mogu da kreiraju i stvaraju društvo, oni mogu da društvo učine humanijim. Medijska podstruktura društva u tom smislu je bitan regulator svih ključnih odnosa svake države, pa i Republike Srbije. Savremeni mediji za masovno komuniciranje su moćno sredstvo uticaja na javnost i oblikovanja svesti ljudi, mediji su odavno napustili svoju osnovnu informativnu 
ulogu, odnosno više ne informišu o stvarnosti, već počinju da tu stvarnost 
i kreiraju, te se trude mediji da pokriju i obuhvate sve važne konstitutivne segmente društvene strukture.3 Pri tome, posebnu pažnju posvećuju onim podstrukturama koje doprinose njihovoj što većoj čitanosti ili gledanosti, odnosno slušanosti. Za sve medije su posebno zanimljivi sadržaji koji se u različitim aspektima bave pitanjima velikih društvenih promena i pre-
robražaja. Ključni društveni prerobražaji svih podstruktura, u bilo kojem ambijentu, prezentirani su putem medija. „Masovni mediji su, dakle, nezaobilazan činilac promena u društvu, koje, s druge strane, menjaju ulogu medija. Mediji, odnosno medijski sadržaji doprinose da pojedinac odredi sebe i svoje ponašanje u odnosu na druge – onako kako su oni medijski predstavljeni. Tako mediji pomažu da pojedinac pozicionira i odredi sebe u odnosu na druge i bolje se orijentiše u stvarnim društvenim situacijama. Drugim rečima, način na koji ćemo igrati svoju društvenu ulogu i na koji realizujemo sebe, delom je zavisan od građe dobijene iz medija.“4 Ubitačno je dejstvo svakog medija, a pogotovo elektronskog na svest ljudi. Moć koju imaju mediji je mnogo veća od bilo koje druge vrste moći, pa čak i one koja se proizvodi „argumentima“ oružja. Bitni i najvažniji strukturni preobražaj u poslednjih desetak 
godina XX veka, i gotovo deceniju i po trećeg milenijuma, onaj tranzicijski, je do svesti građana dolazio preko medija, kao najjačeg i oruđa i oružja. Budući da taj preobražaj nije dao rezultat i da ima inverzivni karakter neophodno je konstituisati novu paradigmu tranzicije savremenog društva. Ta nova paradigma nije ni privatizacija, niti liberalizacija, već tranzicija 
svesti koju je neophodno izvršiti i sprovesti kod građana, običnih ljudi, neuspešnih postranzicijskih društava, kako bi se realizovao društveni preobražaj. Pojedinačno izolovanje informativne, obrazovne/edukativne i zabavne/distraktivne funkcije medija metodološka je pretpostavka njihovog prepoznavanja, deskripcije i objašnjenja, a u praksi javnog komuniciranja, međutim, one deluju simultano, u međusobnom ekvilibrijumu u kojem je, zavisno od samog medija i sadržaja koji se javno komuniciraju, moguće uočiti trenutnu ili trajnu dominantnost neke od ovih funkcija. (Miletić, Đorđević, 2018:114-115) 

Pored medija, veliku ulogu u uspostavi nove paradigme, tranzicije svesti, ima i obrazovanje. Posebnu odgovornost u uspostavi komplementarnih odnosa obrazovanja i medija imaju elektronski mediji, koji su usmereni i prema onim gledateljima, odnosno konzumentima, koji žele da čuju o fenomenu obrazovanja, kao i o svim onim bitnim i značajnim dostignućima obrazovnog procesa, upravo je to i najveća odgovornost medija u procesu kreiranja komunikacija u jednom društvu, pa samim tim i u političkom sistemu tog društva. Gledaoci i slušaoci, pre svega, elektronskih medija žele da imaju informacije o mnogim strukturnim segmentina obrazovanja, kao i o tome koliko njegovi sadržaji utiču na tranziciju svesti polaznika obrazovnog procesa na različitim nivoima, te da što brže saznaju istinu. Politički i ekonomski moćne zemlje širenjem i nametanjem svoje ideologije, svog pogleda na svet i 
poplavom svojih tvorevina kulture, guše kulture malih i ekonomski nerazvijenih naroda i zemalja, nameću klišeje i mitove, stvaraju stanje duhovne erozije jednih i dominacije drugih vrednosti. (Mićović, 2001:69) 

U komplementarnom odnosu obrazovanja i medija svaki medijski sadržaj treba da ima edukativni karakter. Kroz teme koje se obrađuju promoviše se i zastupa prisustvo utemeljenih edukativnih principa koji negiraju one zdravorazumske i iznad su njih u hijerhiji vrednosti. Kompleksni strukturni segmenti oba delatna okvira, i obrazovnog i medijskog, na taj način grade čvrsti etički okvir, duboko utemeljen u sadržajnim edukativnim zakonitostima. Poneseni sadržajnošću i utemeljenošću obrazovnih principa mediji analiziraju određene teme pomažući ljudima da ih shvate i razumeju na realativno jednostavniji način, nego što bi to bio slučaj da su se za određeni sistem spoznajnosti odlučili sticati ga u nekim obrazovnim institucijama (ili bi tako trebalo da bude). Mediji su svakako vodeći kreatori komunikacijskog okvira u svetu. Ta dominantnost i snaga medija ogleda se u (zlo)upotrebi medija u stvaranju svetskih podela, koje najčešće imaju skrivene interese, suprotne medijskim izveštajima. Odnosno, mediji su najsnažnije oružje ali i oruđe manipulacije ljudskom populacijom. Kako to u svom delu „Moć i teror“ ističe Noam Čomski: „Ne sme se raskrinkavati vlast, pogotovo ako se nadate ulasku u akademske ili diplomatske krugove“.

UTICAJ MEDIJA NA POLITIČKI SISTEM ISKAZAN KROZ JAVNO MNJENJE

Pojava masovnih medija i sredstava masovnih komunikacija nesumnjivo je veoma snažno uticala na pravac i tempo razvoja savremenog društva, najpre pojavom štampanih medija a onda i drugih i sve novijih sredstava komunikacije koji su sada prosto srasli sa globalnom društvenom zajednicom i njenim razvojem. 

Politika se razlikuje od ekonomije po tome što se ona bavi uređenjem društva radi ostvarenja života dobrog kvaliteta, ili drugim rečima, politički mislilac interesuje se za održavanje i razvijanje civilizovanog života, i to ne posebno i zaista isključivo u vezi sa snabdevanjem čisto materijalnih potreba od kojih zavisi sva civilizacija. (Berns, 2010:254) 

Mediji prenose, medijalizuju sva društvena kretanja i prate i opisuju promene koje se dešavaju u organizovanim društvima: društvene strukture, društvene organizacije, društvenih odnosa i vrednosti i stavova. Da bismo mogli da govorimo o slobodnom i ideološki nezatrovanom društvu, neophodno je da postoje stabilne institucije, koje su osnova društvenog progresa. (Ljubojević, Petrović, 2019:223) 

Sve oblasti društva postaju vidljive kroz medije, i zapravo nema društvenog stanja, teme ili događaja da nije medijski propraćen ili medijalizovan. Prateći i opisujući i društvene odnose, u kojima je komunikativno delovanje sve povezanije sa različitim medijima, mediji uslovljavaju i promene u međuljudskim odnosima, kultura i komunikacija prožimaju se u svakoj kom-
ponenti svoga bivstvovanja; u takvom su odnosu da se neprestano uslovljavaju i uspostavljaju najprisniju uzajamnost. Komunikacija kao važna kategorija postojanja i kulture predstavlja „putovanje“ do sebe i do sveta, ona povezuje i spaja, preko nje se vrši razmena iskustva od mišljenja do delanja.5 Loši su masovni mediji karakteristični za kulturno nerazvijene okoline s nedostatkom ozbiljnih novina, kvalitetne javne televizije i dobrog radijskog programa, što govori o stanju duha neke zemlje, snazi intelektualaca, te opštoj društvenoj klimi, što uključuje i stanje demokratije. (Miladinović, Bogavac, 2022:55) 

Pored toga što posreduju društveno delovanje, mediji vrše i kontrolu tog delovanja pojačavajući dominantne kulturne i institucionalne modele. Međutim i oni sami se nalaze pod kontrolom društva. Polje njihove aktivnosti je društveno ograničeno na način da su uređivačka politika i produkcija zakonski regulisane što podrazumeva da se mediji moraju uklapati u 
društveni sistem pridržavanjem vladajućih zakonskih i društvenih normi (iz čega se jasno vidi interakcija između medija-prava-politike). Ovakav vid medijskih efekata kroz javnost i javno mnjenje rezultira rastućim sistemima kontrole većinske populacije. To pokazuje da se medijski razvoj i društvene promene međusobno uslovljavaju, pri čemu mediji posreduju društvena delovanja. U toj sinergiji društva i medija može se postaviti pitanje da li jedan od ovih fenomena upravlja tim odnosom: da li je društvo ono koje kreira savremene medije prema svojim potrebama ili su tehnološki sve razvijeniji mediji ti koji usmeravaju društvo. Radi se o fenomenima javnosti i javnog mnjenja, koje će pratiti ispitivanje uticaja koje mediji ostvaruju na društvo i publiku (konzumente medijskog sadržaja, svih vrsta). Sve funkcije javnosti imaju društveni karakter i međusobno su povezane – ukrštene, te njena politička funkcija uslovno rečeno sadrži aktivnu komponentu kojom se kroz pojavu javnog mnjenja čine „vidljivijim“ mišljenja, stavovi, uverenja i ideje javnosti.

Javno mnjenje koje se formira u javnosti kao društvenom prostoru izrasta iz publike koja javno izražava svoj odnos prema društvu, vlasti, državi i opštim procesima društvenog života. Javno mnjenje često nije jedinstveno u proceni nekog društvenog pitanja, već može biti podeljeno ili protivurečno. Sveprisutnost komercijalizacije doprinela je tome da budu prenebreg-
nute i zanemarene (primera radi) kulturno-umetnička i naučno-obrazovna uloga medija, posebno u privredno nerazvijenim zemljama sa niskim nivoom opšte kulture. (Miladinović Bogavac, 2022:55) 

Ono može da pruži podršku ali i da osuđuje ili negoduje. Oponentno javno mnjenje stvara prostor za prodor informacija od značaja za javnost koja može da deluje progresivno, umanjujući represiju efekata medija „političke većine“. Pod uticajem globalnih i društvenih promena u Srbiji najdirektnije se menjao informaciono-komunikacioni sistem i masmedijski komples u njemu, promene su na samom početku ovog desetleća najpre zahvatile normativne osnove funkcionisanja informaciono-komunikacionog sistema, a zatim vrlo brzo, u izazvanim procesima etatizacije i privatizacije, sve njegove aspekte, najočitije se ispoljavajući u masovnom komuniciranju. (Miletić, 2001:109)

Za shvatanje pojma javnog mnjenja relevantna je samo prva funkcija vrednosti, što dolazi do izražaja u teoriji «spirale ćutnje» (Noelle-Neumann) koja operiše strahom pojedinca od toga da će biti socijalno izolovan; za relaciju političke kulture sa vrednostima mogu biti značajna određenja ovog drugog pojma u vezi sa prve dve pomenute funkcije. Kognitivna manipulacija 
služi se velikim brojem tehnika koje se mogu svrstati u dve velike grupe: a) tzv. „manipulatorsko kadriranje“ i b) „kognitivne spojeve/amalgame“. (Radojković, Miletić, 2005:203) 

Naime, nije nam poznato da je dosad neko uspeo da demonstrira eventualnu samoaktualizirajuću funkciju političke kulture, dok za saznajnu funkciju postoje izvesni pokušaji, ali u jednom preširokom značenju - u smislu da politička kultura sadrži kognitivnu komponentu. U istoriji civilizacije, do sada, nije pokušan opšti poredak koji bi, ako ne bolji po druge, nego za tvorca, ono bio bar poredak jednakosti u pogledu interesa svih i koristima po sve koje obuhvata, u tome leži glavni problem svih koncepata novog svetskog poretka i ujedno ključ svih njihovih nedovršavanja i raspada. (Simeunović, 2022:407)

ZAKLJUČAK

Mesto i značaj medija kao modela komuniciranja u političkom sistemu svih svetskih političkih sistema, pa i političkog sistema Republike Srbije zauzimaju primarno mesto u današnje vreme, na lestvici merenja mogućnosti širenja uticaja, rasprostiranja informacija, postavljanja tačnih ili netačnih osnova za stvaranje političkih akcija. Politička saradnja i prihvatanje 
evropskih vrednosti i standarda u oblasti političkopravnog, pa i medijskog uređenja, države i društva, razvoj demokratije, funkcionisanje pravne države i vladavine prava kao i poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, deo su zajedničke tradicije prihvaćene od strane svih, ili skoro svih država evropskog kontinenta i predstavljaju nadgradnju ekonomske integracije 
mirovnog projekta koji se razvija na tlu Evrope od 1951. godine. (Petrović, Vasilkov, 2021:194-195) 

Kao konkluzija ovog istraživanja može se navesti i tvrdnja da savremeno društvo ne bi imalo svoj politički identitet da nema medija kao instrumenta informisanja, ali i snažnog oružja za manipulaciju. Jedan od najzastupljenijih kritičara medija kao savremenog instrumenta manipulacije jeste upravo najcitiraniji univerzitetski profesor, političar, filozof, erudita – Noam Čomski. Mediji svoj značaj ne gube, značaj i uloga medija kroz vreme biva sve snažniji i izraženiji, do te faze se razvio, da su mediji postali neizostavno oruđe, ali i oružje u sprovođenju politike. S obzirom da je stanje globalnog društva duboko omeđeno medijskim temeljima moći i uticaja, odatle možemo zaključiti da je politički sistem Republike Srbije samo jedno 
krvno zrnce u celokupnom medijskom organizmu. Sociološko-pravno posmatrano, mediji zauzimaju ozbiljan prostor u etatizaciji savremenog društva, i ne samo da su determinišući činilac politike, već su sastavni deo identiteta jednog političkog sistema. Gotovo da je danas nemoguće zamisliti politički sistem bez medija, jer su mediji jedan od načina političkog delovanja. Podrazumeva se da mediji kao takvi prolaze i prilagođavaju se svim fazama promena savremenog društva, doživljavaju preobražaje, ali samo one preob-
ražaje koji uvek imaju utilitaristički karakter, a to je temelj kapitalilzma. Po ovim principima etablirano globalno društvo štiti svoje materijalne interese i na taj način mediji dobijaju sve jaču snagu u odnosu na druge činioce političkog života i političkog identiteta jednog društva, pa i političkog identiteta Republike Srbije. Savremeni mediji nastoje da anuliraju nacionalne medije i da stvore nadnacionalne informacione centre, što direktno implicira i stvaranje jednoobraznog globalnog političkog sistema, što je svakako preteća opasnost 
za očuvanje nacionalnog integriteta. Nema nikakve sumnje u to da je političko ponašanje srpskog naroda u procesu raspadanja titoističke Jugoslavije, kojim je upravljalo ponašanje zapadnih (američkih) činilaca, osciliralo – u poslednje tri decenije – između dva modusa: otpora i kapitulacije. (Lompar, 2021:15) 

Politički sistem Republike Srbije kao države koja ima živ i dinamičan multilateralni odnos determnisan je odnosima Republike Srbije sa drugim državama, te u tom pogledu on doživljava istovremeno interakcije sa svim ovim procesima i postupcima koji se odvijaju na geopolitičkoj pozornici. Podrazumeva se da je uticaj medija u svakom slučaju nesagledivo velikih raz-
mera i da se takve razmere ne mogu definisati. Nemogućnost definisanja merljiva je snagom interesa koji nije samo političkog već je i ekonomskog karaktera, a sve zajedno čini simbiozu spoljašnjih i unutrašnjih imenitelja koji ostvaruju određene reperkusije i na politički sistem Republike Srbije, a samim tim i na nacionalnu politiku, društveni i privredni život države, poziciju Republike Srbije na međunarodnoj sceni u ostvarivanju svih internacionalih odnosa i interesa. U savremenom dobu nacionalni identitet je jedan od najsnažnijih oblika kolektivnog identiteta, on je zasnovan na osećanju pripadanja određenoj naciji i obdaren je vlastitim simbolima. (Čavoški, 2021:177) 

Posebnu revoluciju izazvale su društvene mreže, koje iz dana u dan imaju sve veći uticaj na kreiranje politike, te su sve zastupljenije i u političkim kampanjama, kontraobaveštajnim medijskim poduhvatima i najefikasnije su medijsko sredstvo političkog uticaja na mladu populaciju, upravo onu starosnu grupu koja najviše koristi društvene mreže. Neretko su prisutni primeri kratkih videa putem kojih se šalju medijske poruke, političkog sadržaja, sa jasno determinisanim parametrima na koju ciljnu grupu treba da izvrše uticaj. 

Savremeni programi (društvene stranice) mogu čak da prikažu i efekat ostvarenog uticaja u vidu statistike prikaza, ostvarene interakcije sa objavom, učestalosti pregleda, deljenja objave, teritorijalne pokrivenosti i broja korisnika koji su objavu pregledali. Dakle, savremeno društvo ide u susret onoj perfidnijoj strani medija i medijskih alata, gde umesto da pru-
ža otpor i da teži apsolutnoj slobodi kao vrhovnoj filozofskoj kategoriji, baš nasuprot, ono postaje predmet medijske manipulacije, a samim tim i lakšeg političkog delovanja kroz medije. Novi oblik pravno-političkog delovanja, ponašanja, vrednovanja i prihvatanja realiteta života i okolnosti socijalne geneze i evolucije jeste stvaranje novih kulturološko-vaspitnih 
ustrojstava. (Blanuša, Vasilkov, Petrović, 2020:279) 

Možemo zaključiti da upravo oni koji kontrolišu medije, kontrolišu i politiku, a time i društvo, bez obzira da li je reč o nacionalnim ili globalnim predelima.