1. Opšta pravila i uputstva za recenzente

Postupak predavanja rada, recenzija i objavljivanje rada su besplatni. Uputstvo za autore dostupno je u svakoj svesci i na veb-stranici časopisa. Radovi koji nisu napisani u skladu sa Uputstvom za autore ne razmatraju se.

Glavni i odgovorni urednik zadržava diskreciono pravo da primljene rukopise proceni i ne objavi, ukoliko utvrdi da ne odgovaraju propisanim sadržinskim i formalnim kriterijumima.

Primljeni radovi podležu recenziji. Izbor recenzenata spada u diskreciona prava urednika (i gostujućeg urednika ukoliko ga sveska ima), a uredništvo Časopisa, u cilju podizanja njegovog kvaliteta, uključuje se u predlaganje i određivanje recenzenata. Cilj recenzije je da uredniku pomogne u donošenju odluke o tome da li rad treba prihvatiti ili odbiti.

Recenzent koji sebe smatra nekompetentnim za temu ili oblast kojom se rukopis bavi dužan je da o tome obavesti urednika.

Recenzenti potpisuju formular kojim izražavaju saglasnost da kao recenzenti budu uključeni u rad Časopisa. Operativni urednik vodi listu recenzenata i arhivu saglasnosti.

Urednik ima obavezu da u svakoj svesci Časopisa objavljuje listu recenzenata koji su recenzirali radove pristigle za tu svesku, bez obzira da li su radovi prihvaćeni za objavljivanje ili nisu.

Recenzija je dvostruko anonimna: identitet recenzenata nije poznat autorima niti je identitet autora poznat recenzentima. Operativni urednik pre slanja rukopisa na recenziju iz njega uklanja lične podatke autora (pre svega, ime i afiliaciju) i preduzima sve razumne mere kako bi identitet autora ostao nepoznat recenzentima do okončanja postupka recenzije. Operativni urednik takođe uklanja sve podatke o recenzentu kada autoru šalje recenziju i komentare o radu.

Svaki naučni i stručni rad ocenjuju po dva recenzenta. Treći recenzent uključuje se po potrebi, uglavnom u slučaju izrazite nesaglasnosti recenzija. Ako proceni da to nije neophodno, glavni i odgovorni urednik može da donese odluku bez traženja dodatnih recenzenata. Recenzentima se ne otkriva identitet autora i obrnuto, izuzev onda kada obe strane izraze spremnost na neposrednu komunikaciju. Recenzentu se po pravilu ne otkriva identitet drugog recenzenta.

Tokom postupka recenzije, recenzent može da zahteva da urednik obezbedi dodatne informacije od autora (uključujući i primarne baze podataka), ako su one potrebne za donošenje suda o naučnom doprinosu rukopisa. Urednik i recenzenti moraju da čuvaju takve informacije kao poverljive i ne smeju ih koristiti za sticanje lične koristi.

2. Uputstvo za postupak recenziranja

Recenzija se izrađuje na obrascu koji usvaja uredništvo Časopisa. Obrazac je sastavni deo Uputstva. Recenzent može uz recenziju dostaviti i rad sa komentarima (jasno naznačiti šta je komentar recenzenta i na koji deo rada se odnosi). Rad sa komentarima smatra se sastavnim delom recenzije.

Recenzenti su dužni da stručno, argumentovano, nepristrasno i u zadatim rokovima dostave uredniku ocenu naučne vrednosti rukopisa. Recenzenti ocenjuju radove u odnosu na usklađenost teme rada sa profilom časopisa, relevantnost istraživane oblasti i metodološkog postupka, originalnost i naučnu relevantnost podataka iznetih u rukopisu, kao i stil naučnog izlaganja.

Indikatori kvaliteta radova ocenjuju se oznakama „A” ukoliko određeni element rada u potpunosti zadovoljava, „B” ukoliko uglavnom zadovoljava kriterijume (ili je moguća korekcija koja ne zahteva opsežne izmene) i „V” ukoliko ocenjeni element/aspekt ne zadovoljava kriterijume naučnog članka. Ove oznake upisuju se u za to određena polja Obrasca. U svako polje moguće je uneti komentare, predloge za izmene i sugestije za poboljšanje kvaliteta određenog elementa/aspekta rada, ali to nije obavezni zahtev.

Ukoliko recenzent zahteva opsežnije izmene i ponovnu recenziju, korigovani rad se na ponovnu recenziju šalje istom recenzentu. Recenzent može oceniti pojedine elemente ocenama A ili B i ako rad ne odgovara opisanim indikatorima u izuzetnim slučajevima, ali je potrebno da svoju ocenu obrazloži. Recenzent može, mimo postavljenih indikatora, uneti i dodatne komentare, predloge i sugestije u za to predviđeno polje Obrasca.

Recenzent koji ima osnovane sumnje ili saznanja o kršenju etičkih standarda od strane autora dužan je da o tome obavesti urednika. Recenzent treba da prepozna važne objavljene radove koje autori nisu citirali. On treba da upozori urednika i na bitne sličnosti i podudarnosti između rukopisa koji se razmatra i bilo kojeg drugog objavljenog rada ili rukopisa koji je u postupku recenzije u nekom drugom časopisu, ako o tome ima lična saznanja.

Recenzent ne sme da bude u sukobu interesa sa autorima ili finansijerom istraživanja. Ukoliko postoji sukob interesa i recenzent o tome ima saznanja, recenzent je dužan da o tome momentalno obavesti urednika.

Recenzija mora biti objektivna. Komentari koji se tiču ličnosti autora smatraju se neprimerenim. Sud recenzenata mora biti jasan i potkrepljen argumentima.

Rukopisi koji su poslati recenzentu smatraju se poverljivim dokumentima. Recenzenti ne smeju da koriste neobjavljen materijal iz predatih rukopisa za svoja istraživanja bez izričite pisane dozvole autora, a informacije i ideje iznesene u predatim rukopisima moraju se čuvati kao poverljive i ne smeju se koristiti za sticanje lične koristi.

Recenzenti predlažu kategorizaciju članaka (mogu je predlagati i članovi uredništva), ali odgovornost za kategorizaciju, prema Aktu o uređivanju naučnih časopisa MPNTR RS, snosi isključivo glavni urednik (sa gostujućim urednikom ukoliko ga sveska ima).

Članci se razvrstavaju u sledeće kategorije (prema Aktu o uređivanju naučnih časopisa MPNTR RS):

Naučni članci:

1. originalni naučni rad (rad u kome se iznose prethodno neobjavljivani rezultati sopstvenih istraživanja uz primenu adekvatne metodologije);
2. pregledni rad (rad koji sadrži originalan, detaljan i kritički prikaz istraživačkog problema ili područja u kome je autor ostvario određeni doprinos, vidljiv na osnovu autocitata);
3. kratko ili prethodno saopštenje (originalni naučni rad punog formata, ali manjeg obima ili preliminarnog karaktera);
4. naučna kritika, odnosno polemika (rasprava na određenu naučnu temu zasnovana isključivo na naučnoj argumentaciji) i osvrti.

Naučni rad može imati oblik monografske studije, kao i kritičkog izdanja naučne građe (istorijsko-arhivske, leksikografske, bibliografske, pregleda podataka i sl.) – dotad nepoznate ili nedovoljno pristupačne za naučna istraživanja. Radovi klasifikovani kao naučni moraju imati bar dve pozitivne recenzije.

Stručni članci:

1. stručni rad (prilog u kome se nude iskustva korisna za unapređenje profesionalne prakse, ali koja nisu nužno zasnovana na naučnom metodu);
2. informativni prilog (uvodnik, komentar i sl.);
3. prikaz (knjige, slučaja, naučnog događaja i sl.).

U časopisu se mogu, ukoliko urednik proceni da je to potrebno, objaviti i prilozi vannačnog karaktera. Takvi radovi su grupisani i jasno izdvojeni u određenom delu sveske. Ovi radovi treba da imaju preporuku za objavljivanje od strane jednog kompetentnog recenzenta, sa jasnom naznakom o informativnosti i vrednosti rada za tematiku Časopisa.