Poslovna etika je postala nezamenjiv deo poslovne prakse, a dugoročno posmatrano, i preduslov uspešnog poslovanja. Neetičko poslovanje može naškoditi ugledu organizacije, što može biti uzrok velikog broja negativnih posledica za organizaciju. Etika kao ključni element uspešnog poslovanja treba da omogućava pružanje istinitih informacija, kao i korektan i pošten odnos organizacije prema stejkholderima, društvenoj zajednici i okolini u kojoj posluje. Ostvarivanje ovih ciljeva je za veliki broj organizacija bio izazov i u uslovima poslovanja pre pandemije kovida 19, a naročito se povećao tokom ove pandemije. Za stvaranje etičke kulture organizacije najvažnije je vođstvo, tj. liderstvo ili menadžment. Zato je veoma važno da se kod budućih menadžera razvije svest o značaju poslovne etike za poslovanje organizacije, kao i svest o etičkom odlučivanju u uslovima rizika i velikih kriza, kao što je slučaj sa pandemijom. U radu je izvršena analiza stavova studenata menadžmenta, kao budućih menadžera, o ulozi poslovne etike u poslovanju organizacije tokom pandemije kovida 19. Rezultati istraživanja su pokazali da kod studenata postoji svest o značaju poslovne etike, ali ne podjednako o svim segmentima koje ona obuhvata.

UVOD

Poslovna etika kao oblast primenjene etike privlači pažnju mnogih teoretičara, krajem XX veka. Nastala je kao posebna naučna oblast šezdesetih godina XX veka. Na njen razvoj umnogome je uticala industrijska revolucija. Industrijski razvoj je doprineo da poslovna etika doživi veliko interesovanje, zbog koga su se osnovale i otvarale posebne škole koje su pružale šansu za usavršavanjem u ovoj oblasti.

Tome je najviše doprinela smena odnosa, zapravo se sa industrijskim promenama, pojavio potpuno novi koncept upravljanja, koji su primenjivali novi rukovodioci ili tzv. buržujski menadžeri (Blažon, 2015).

Prema Cvijanoviću i saradnicima, postojalo je nekoliko motiva za razvoj poslovne etike i njenu primenu. Kao osnovni motiv se navodi rast potrebe i primene tehnologije.

Svojim razvojem i potrebom ljudi za njenom primenom, doprinela je da se situacija u poslovnom okruženju zakomplikuje. Već učinjene greške su se još češće ponavljale i samim tim otežale poslovne okolnosti što je ostavilo teške posledice na samo poslovanje (Cvijanović i sar. 2012).

Poslovna etika se odnosi na ljude i njihovu strukturu ličnosti, ona se bavi analizom delovanja pojedinca prilikom donošenja odluka ili analizom načina na koji povlači poslovne poteze, takođe proučava međuljudske odnose u samom privrednom subjektu i celoj poslovnoj sredini. Dakle, poslovna etika ima fokus na pojedinca kao činioca velikog privrednog sistema i njegovog delovanja u tom sistemu, i kao takva bavi se ispitivanjem njegove moralnosti.

Ono što se od poslovne etike očekuje nije samo pružanje mogućnosti za lakše shvatanje etičkog kodeksa, normi i pravila, već i njihova implementacija u svakodnevnim poslovnim aktivnostima. To se odnosi na način rešavanja poslovnog problema ili ostvarivanja određenog cilja i sposobnosti i spremnosti da se snosi odgovornost u slučaju njihovog nerešavanja i neostvarivanja. 

Poslovna etika se gradi na takav način da njeno proučavanje i primena započnje sa stavom poverenja a svaka akcija i delovanje bazira na čestitosti i tolerantnosti uz trud da se svaki proces koji se započne izvrši na što je moguće ispravniji način. Poznavanjem poslovne etike i njenom primenom u poslovnim sistemima pruža se mogućnost za ostvarenje lakše integracije na tržištu, kao i mogućnost rešavanja postojećih problema uz lakše razumevanje poslovnih situacija, što takođe olakšava ostvarivanje definisanih poslovnih ciljeva.

Poslovna etika još više dobija na značaju tokom pandemije kovida 19. Ova kriza je devastirala ekonomiju i zaustavila ceo svet, ne zaobišavši pri tom ni jedan segment ljudskog postojanja. Trenutno je nemoguće sagledati koliko će ova kriza trajati, ali ono što je izvesno je da je promenila način poslovanja, rad u kompanijama, svakodnevni život ljudi i njihovo ponašanje i delovanje. Može se reći da je promenila i funkcionisanje država u celini. Sve ovo zahteva da se ljudi suoče sa sopstvenim postupcima, da su svesni posledica sopstvenog ponašanja i delovanja. Ljudi moraju donositi odluke o kojima nikada ranije nisu razmišljali. Ovo se odnosi na sve, počev od pojedinaca, preko menadžera, vlasnika firmi, zaposlenih u zdravstvu, prosveti, privredi, osiguranju, turizmu, pa sve do visokih državnih funkcionera. U ovakvim slučajevima etička razmatranja mogu pružiti veliku potporu efiksanom odlučivanju.

PRIMENA POSLOVNE ETIKE U POSLOVANJU PRIVREDNOG SUBJEKTA

Kreiranje jedinstvene vizije je ono od čega strateški menadžment polazi kako bi kreirao poslovnu viziju koja će se kroz poslovanje pokazati kao uspešna. Strateški menadžment privrednog subjekta u svoju strategiju donošenja odluka uključuje ostale članove koji čine celinu privrednog subjekta ili njihovog predstavnika koji će izneti mišljenja, predloge i ideje u njihvo ime, na taj način pruža se mogućnost da svi učestvuju i doprinesu uspešnom rešavanju postojećih problema, savladavanju ovih izazova i donošenju odluka koje će doprineti pozitivnim performansama privrednog subjekta. Takvim pristupanjem isključuje se mogućnost zapostavljanja članova kolektiva ili povlačenje poslovnog poteza koji može da donese veliki gubitak za privrednog subjekta. Takođe na ovaj način se održava pravac poslovne orijentacije, ne odstupa se od vizije poslovanja, što se u slučajevima kada je pristup odlučivanja bio drugačiji, dešavalo.

Lošom implementacijom poslovne etike dolazi se do negativnih rezultata koji uslovaljavaju opstanak samog privrednog subjekta na tržštu, dok se pozitivne strane uspešne implementacije manifestuju kroz duži vremenski period i doprinose konstantnom poboljšanju poslovnih performansi privrednog subjekta (Rakić, Adamović, 2019).

Rešavanje postavljenih ciljeva uslovljeno je željom za uspehom i sposobnošću prilagođavanja privrednog subjekta tržištu. Etičko ponašanje je posebno poželjno na tržištu kako bi na adekvatan način ostalim učesnicima bila predstavljena kreativnost poslovanja i kako bi je razumeli i uvažavali, što pruža više mogućnosti za uspostavljanje stabilnosti i ostvarivanje napretka.

U savremenim uslovima poslovanja, primena i promovisanje poslovne etike se jako uvažava i označava parametar kvalitetnog pristupanja poslovnim odnosima. Nekada se poslovanju pristupalo drugačije, više se težilo maksimiziranju profita bez obzira na uticaj u poslovnoj sredini koji se može izvršiti primenom određenih neetičkih postupaka.

Danas je situacija drugačija. U poslovnom sistemu je došlo do smene generacija i može se reći da su stari principi zamenenjeni novim. U savremenom poslovanju osnovni pricip je da se posluje na pošten način kao i na principima poslovanja koji su zasnovani na poverenju i lojalnosti. Vodeći se ovom teroijom mnoge poslovne organizacije su zabeležile porast poslovanja i bolje rezultate. Glavni cilj u savremenom poslovanju jeste napredak i širenje poslovnih aktivnosti. Kao što je već naglašeno, rukovodstvo poslovne organizacije predstavlja primer ostalim članovima u njoj, oni imaju zadatak da svojim članovima prenesu uverenja poslovne organizacije koju oni predstavljaju, takođe imaju za cilj da deljene vrednosti uvažavaju na taj 
način koji će omogućiti lakše prilagođavanje na tržištu. Isto tako spremni su da nagrade, motivišu i uvažavaju sve promene koje doprinose etičkom načinu poslovanja. Savremeno rukovodstvo je jako otvoreno za prihvatanje inovativnih ideja, ali isto tako vrlo rigorozan stav imaju prema poslovanju koje odstupa od etičkog, pa su spremni da takav vid poslovanja najstrože sankcionišu.

Savremeni menadžeri su veliki zagovornici etičkih principa i takve zaposlene žele u svom sistemu. Oni od svojih novih članova ne očekuju da poseduju samo određene kvalifikacije već i čvrsto izgrađen sistem vrednosti, od koga ne odstupaju i spospobnosti da ostvaruju međuljudske odnose, da prate razvoj tehnologije, da imaju razumevanja za svoju okolinu i da imaju izraženu ekološku svest. Zbog toga što svoje poslovanje baziraju isključivo na poverenju i kvalitetu vrlo su sistematični prilikom izbora, ali kada nekome pruže šansu za saradnju znači da zaista vredi.

U savremenom poslovanju je poštovanje menadžmenta prema svojim zaposlenima i obrnuto jako zastupljeno. Na osnovu tog poštovanja komunikacija u samoj poslovnoj sredini je jako kvalitetna i ima uticaj na donošenje izbalansiranijih odluka. Menadžeri smatraju da su zadovoljni zaposleni odaniji, a odanost se ogleda u izvršavanju obaveza u poslovnom okruženju. Radno okruženje koje je prilagođeno svojim zaposlenima doprinosi da oni povećaju svoj učinak.

Može se zaključiti da uspeh u poslovanju ostvaruju one poslovne organizacije ili privredni subjekti čiji upravljački timovi imaju neprekidnu komunikaciju sa svojim članovima poslovnog sistema, da su ciljevi koji su postavljeni njihovi zajednički, i da je proces samog odlučivanja čin koji se tiče svih članova poslovnog sistema (Miljević, Džamić, 2011).

Primena poslovne etike u savremenom poslovanju je jako aktuelna. Poslovno okruženje formirano je na etičkim principima i usaglašenom primenom etičkog kodeksa, što doprinosi povećanju šansi da se savladaju poslovni izazovi na pravi način. Kao što je već utvrđeno da poslovna etika nije samo odraz stavova privrednih subjekta, poslovnih sistema, organizacija, već odraz stavova pojedinca koji se nalazi na vrhovnoj poziciji kao i svih ostalih članova koji čine celinu poslovnog subjekta. 

Moralno razmišljanje, etički principi i stavovi nisu nešto što se preko noći stiče, što implicara da ako je poslovna organizacija etički nastrojena a pojedinac u njoj nije, on neće postati etičan samo zato što je deo takve sredine, ali on ima šansu da to postane ukoliko suštinski spozna značaj takvog pristupa.

Isto tako privredni subjekt koji se nalazi u poslovnom okruženju koje svoje aktivnosti ne sprovodi na pošten način i služi se nedozvoljenim sredstvima, neće pasti pod uticaj takvog delovanja već će nastojati da stvori zaštitnu barijeru i time obezbediti svoje interese i usmeriti svoje poslovanje u željenom pravcu, upravo iz razloga što shvata suštinski značaj etičke vrednosti i na taj način zna da donosi ispravnu odluku.

Primer neetičkog poslovanja, koji je obeležio 2019. godinu, je način poslovanja kablovskog operatera na teritoriji Srbije. Svojim pristupom poslovanju kablovski operater je ugrozio Zakon o zaštiti i prava potrošača. Naime, kablovski operater je svojim potrošačima nudio pojedine pakete po ,,promo” ceni, a nakon potpisivanja ugovora, korisnicima su pristizali računi koji se 
nisu podudarali sa tarifama koje su propisane ugovorm. Ovakvim načinom poslovanja, odnosno pokazivanjem spremnosti za prevaru, ovaj operater ostvario je gubitak poverenja korisnika i samim tim izgubio mogućnost napredovanja na tržištu, ali i privlačenje potencijalnih korisnika. Ovakav skandal narušava klimu celog poslovnog sistema, što dovodi do situacije da i drugi kablovski operateri imaju problem u uspostavljanju poverenja sa korisnicima koji su već bili prevareni. A sa druge strane, imamo organizacije koje se zalažu isključivo za etičko poslovanje i koje se striktno pridržavaju etičkih kodeksa, i koje u svom poslovanju naglašavaju primenu etičkih principa u svim aktivnostima koje obavljaju i da to njima donosi vidljive pozitivne rezultate.

Kroz neetički pristup kablovskog operatera pruža se mogućnost spoznavanja štete koja je naneta, na praktičnom primeru. Dovedeno je u pitanje celo tržište zato što takav pristup stvara domino efekat i utiče na sve činioce poslovnog sistema.

Kroz ovakve situacije, može se potvrditi važnost etike, jer one pružaju na uvid gubitke koji su nastali usled neplaniranih troškova izazvani neetičkim delovanjem. Nedostatak moralnih normi dovodi do pogrešne percepcije sistema vrednosti što ima negativan uticaj na sve tokove poslovanja. Usled ovog nedostatka dolazi do gubitka položaja na tržištu i narušavanja 
poslovne reputacije. Sve navedeno ukazuje na činjenicu da je poslovna etika, utemeljena na čvrstim stavovima od kojih ne treba odstupati, neophodna u svim delovima poslovnog sistema.

ODNOS IZMEĐU ETIKE I EKONOMIJE

Osnovni cilj svakog privrednog subjekta je da poveća ekonomsku dobit na ličnom nivou i time doprinese razvoju privrednog sistema. Način na koji će poboljšati svoju ekonomsku situaciju može da bude u skladu sa zakonom ali ne i usaglašen sa etičkim principom poslovanja. U takvoj situaciji dolazi do stvaranja dileme kako treba postupiti, odnosno kako napraviti izbor akcija koje će biti usaglašene i sa zakonom i sa etičkim principima.

Treba li ostvarenje ekonomskih interesa da bude važnije od same savesti onoga koji ih nastoji ostvariti? Na koji način je moguće da se ostvari povećanje profita a da se pritom ne oštete interesi i prava drugih privrednih subjekta ili učesnika na tržištu? Odgovori na ova pitanja su uvek negde u sredini. 

Zbog toga je poslovna etika primenjena u privrednom funkcionisanju, zato što daje smernice kako pronaći adekvatan način za ostvarenje interesa uz poštovanje pozicija i prava ostalih učesnika na tržištu, kroz rešavanje poslovnih problema fer pristupom (Aleksić, 2007).

Dileme sa kojima se susreću donosioci poslovnih odluka nazivaju se etičke dileme, a one se mogu eliminisati isključivo uspostavljanjem čvrstog sistema vrednosti, koji donosiocu odluka pomaže da spozna granicu i napravi razliku između dobrog i lošeg postupanja (Pušić, 2016).

Kada se tek pojavila poslovna etika nije bila odobravana, njena primena u poslovnom svetu bila je kritikovana od strane mnogih predstavnika poslovnog sveta, zato što su smatrali da joj nije mesto u poslovnom sistemu i da će da sputava ekonomske tokove, što bi imalo uticaja na ograničavanje poslovnih poteza i značajno bi doprinelo smanjenju potencijalne koristi. Ekonomija sama po sebi zahteva borbeni pristup, ondosno neophodnu težnju za konstantnim opstankom na tržištu i uvećanjem kapitala i opšteg interesa poslovnog subjekta. Sa druge strane, etika predstavlja oličenje unutrašnje svesti koje se izražava kroz postupke, što znači da će doći do odstupanja od ostvarivanja profita ukoliko bi tim delovanjem ugrozili na 
bilo koji način ostale učesnike poslovnog sistema. To odstupanje može da ugrozi poziciju samog privrednog subjekta na tržištu i da dodvede do potpunog gubitka profita. 

Poslovanje koje je bazirano isključivo na statistici i matematici i koje za svoju osnovicu koristi proračun bilo je zastupljeno u tzv. staroj poslov-noj politici koju su koristili menadžeri 90-ih godina 19. veka, odnosno onih koji nisu sa oduševljenjem prihvatili primenu poslovne etike u ekonomskim aktivnostima. Oni su svojim poslovanjem doprineli oštećenju čitavog poslovnog sistema, koje je ostavilo velike posledice posmatrano kroz duži vremenski period. Iz te štete proizašla je potreba za nastajanjem koncepta poslovanja koje će ostvarivati profit i koristiti privrednom subjektu za razvoj ali bez mogućnosti da taj razvoj ostavlja negativne posledice na okolinu u kojoj se obavljaju poslovne aktivnosti. 

Ovaj period se smatra začetnim periodom savremenog koncepta poslo-vanja, koji uspostavlja primenu teorije moralnog donošenja poslovnih odluka. Insistira se na poslovanju koje kao osnovicu koristi moral (Aleksić, 2007).

Savremeni ili novi koncept poslovanja fokusiran je na minimiziranje troškova, na pažljivije ophođenje sa resursima i na očuvanje neobnovljivih resusra, kao i na samo ulaganje u ljudske resurse. U ovom konceptu su utemeljena načela etike koja se smatraju osnovnim, a to su pre svega fer odnos prema svim učesnicima poslovnog sistema i nastojanje da se održavaju pošteni odnosi sa svim zainteresovanim stranama, saradnicima, konkurencijom. Definisano je pravilo da ne treba ostvarivati interese i ciljeve na osnovu prevare, malverzacija ili prisvajanjem tuđih poslovnih ideja. Takođe se naglašava značaj ulaganja u kvalitet.

Interes i profit su i dalje primarni ciljevi svih privrednih subjekata, samo se primenom poslovne etike njihovo ostvarenje omogućuje na suptilniji način, koji stvara potencijal za napredak celog privrednog sistema (Mihajlović, Stojanović, 2010). 

Primenom etičkih načela u poslovanju stvara se pozitivna reputacija na tržištu, a to otvara mnoge mogućnosti poslovanja, kroz stvaranje novih partnerstava, proširenje proizvodnje, razvoj distribucionih kanala i poslovanja na stranim tržištima. Spoj etike i ekonomije doprinosi lakšem ostvarenju koristi svim učesnicima poslovnog sistema.

POSLOVNA ETIKA U DOBA PANDEMIJE KOVIDA 19