NOVI KONCEPT OBRAZOVANJA I UDŽBENIK U ELEKTRONSKOM OBLIKU

U aktuelnom Zakonu o udžbenicima Republike Srbije, u članu 2, navedena je definicija udžbenika:

„Udžbenik je osnovno didaktički oblikovano nastavno sredstvo, u bilo kom obliku ili mediju, koje se koristi u obrazovno-vaspitnom radu u školi za sticanje znanja, veština, formiranje stavova, podsticanje kritičkog razmišljanja, unapređenja funkcionalnog znanja i razvoj intelektualnih i emocionalnih karakteristika učenika i polaznika, čiji su sadržaji utvrđeni planom i programom nastave i učenja i koji je u skladu sa ovim zakonom.” (Zakon o udžbenicima; https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-udzbenicima.html, pristupljeno 21.11.2023.)

Jasno je da udžbenik može biti „u bilo kom obliku ili mediju”, ali pod udžbenikom se u Srbiji najčešće i dalje podrazumeva štampani medij masovnog komuniciranja kojim se diseminiraju vizuelne, verbalne i ikoničke poruke. Ipak, u domaćem obrazovanju, mnogo je učinjeno, naročito u poslednjih desetak godina da udžbenik u elektronskom obliku ne bude nepoznanica i neosporno je da je polje digitalnih tehnologija zahvatilo i savremene udžbenike. Na prihvatanje udžbenika u elektronskom obliku utiče i fenomen koji se događa širom sveta sa štampanim medijima – mlađi korisnici u najvećoj meri čitaju na internetu.

Obrazovanje je proces koji ima prioritetan kulturni, društveni i nacionalni značaj. Uvek je to proces koji je nameravan, odvija se u specifičnom socijalnom kontekstu, obrazovanje se sistematski organizuje i njime se rukovodi. U kulturi u kojoj informacija postaje najvažnija i u kojoj se proizvode, distribuiraju i prodaju informacije i znanje, neosporne promene su: 
reorganizovanje sredstava za komunikaciju, promena definisanja naučnih istraživanja, prebacivanje oslonca sa institucija na potencijale pojedinca i reforma strukture obrazovanja. Savremeno obrazovanje donelo je nove koncepcije. U skladu sa njima promenili su se i udžbenici. Promene obrazovanja i udžbenika sprovedene su i na planu sadržine i na planu forme ili preciznije rečeno planu medija.

Sa informacionom revolucijom, koju su prouzrokovali otkriće kompjutera, razvoj digitalizovane informatičke tehnologije i pojava kompjuterske mreže, izmenjen je i udžbenik kao medij. Od štampanog medija pretvoren je (delimično ili u celini) u audio i video zapis (u početku CD, DVD), postavljen je na mrežu, postao je elektronski dodatak, preobrazio se u celini u udžbenik u elektronskom obliku. Nova generacija udžbenika, postala je deo elektronske kulture, koja menja načine odrastanja, formiranja ličnosti, saznanja, socijalnog okruženja. Kada se postavi na kompjutersku mrežu udžbenik u elektronskom obliku prekoračuje granice svoga sadržaja, ako njegovi tvorci u njegov sadržaj ugrade linkove putem kojih udžbenik postaje deo hi-
perteksta. Ovim korisnici udžbenika ulaze u „neograničenu plovidbu” na moru informacija kompjuterske mreže. Internet je novi medij koji prevazilazi vreme i prostor, njime je neuporedivo brža razmena informacija, daljina ne predstavlja problem.

„Svet postaje ‚globalno selo’, kako je to MekLuan 60-tih godina predvideo, u kojem obilje informacija postaje momentalno dostupno ogromnom broju ljudi a fizički prostor više ne predstavlja nikakvu barijeru u komunikaciji. Dotle neslućena količina informacija i ljudskog iskustva biva uskladištena i momentalno dostupna, što je unelo revolucionarne promene u svim sferama života, od zabave do politike, obrazovanja, informisanja.” (Popadić, 2022:75)

Komuniciranje je dobilo novi zamah oko 2010. godine spajanjem interneta i pametnih telefona, na kojima je takođe danas moguće koristiti udžbenik u elektronskoj formi.

„Počev od 1990. godine naovamo, dogodila se još jedna komunikaciona revolucija širom sveta: ekspanzija bežične komunikacije, sa sve većom mogućnošću povezivanja i širine protoka novih generacija mobilnih telefona.” (Kastels, 2014:91)

Novi koncept obrazovanja ruši: stare ustrojene obrasce, kontrolu znanja i pasivnost recipijenata koji primaju poruke dominantne ideologije društva u kome se obrazuju. U obrazovanju je ostvareno oslobađanje od autoriteta. Pojedinci, odnosno grupe, nisu više vlasnici, niti monopolisti znanja. Znanje je postalo dostupno i umesto jednog „ovlašćenog” izvora ono se može dobiti sa više strana, samo ako je pojedinac koji ga stiče aktivan. U novom multimedijskom, metamedijskom, unimedijskom okruženju, komuniciranje se radikalno izmenilo, pa i obrazovanje. Pojedinac – recipijent u novoj obrazovnoj komunikacionoj situaciji može mnogo lakše da ostvari svoje potencijale za učenje (dovoljno je samo da to želi) uz znatno manju pomoć učitelja i udžbenika, koji sada postaju tek vodiči i putokazi na putu obrazovnog procesa, koji se sada prolazi mnogo samostalnije.

Udžbenik u elektronskom obliku je medij masovnog komuniciranja, a njegov sadržaj je oblikovana (završena) poruka na čije formiranje su uticali sastavljači nastavnog plana i programa, autori udžbenika, urednici, komisija koja rukopis udžbenika pregleda i odobrava za upotrebu u nastavi. Ipak, mora se uzeti u obzir interaktivnost, uglavnom, svojstvena udžbenicima u elektronskom obliku, koja recipijentima pruža izvestan stepen uticaja na poruke. Poruke do kojih se dolazi upotrebom udžbenika u elektronskom obliku (čak i kada on nije ostvaren kao interaktivan) nikada nisu iste, jer čak i isti korisnik teško da može da se dva puta na isti način kreće kroz sadržaj ovakvog udžbenika. Štampani udžbenik ima sadržaj povezan u linearnu strukturu, a elektronski udžbenik može imati razgranatu mrežnu strukturu i interaktivnost. On pruža korisniku mnogo načina kretanja kroz sadržaj jer je moguće birati redosled upoznavanja sa gradivom. Takođe, korisnik interaktivnog udžbenika u elektronskom obliku može da putem odgovora na pitanja ili putem grešaka koje pravi, dođe do određenih zaključaka i novih razumevanja pojedinih pojmova i pojava. Pojedinac može da ostvari ličnu inicijativu u stvaranju i širenju informacija. Manuel Kastels u knjizi Moć komunikacija uveo je pojam masovna samokomunikacija. Po Kastelsu ovo je fenomen kojim se akcentuje samostalnost. Kastels masovnu samokomunikaciju predstavlja kao novi vid autonomnog komuniciranja koje pružaju savremene komunikacione tehnologije, gde su svi korisnici istovremeno i pošiljaoci i primaoci poruka.

„Takođe, njen sadržaj je samokreiran, emitovanje samousmereno a prijem samoizabran od mnogih koji komuniciraju sa mnogima.” (Kastels, 2014:100)

Svi udžbenici koji se odobravaju za upotrebu u nastavi u Srbiji moraju da budu usklađeni sa Standardima kvaliteta. Između ostalih postoji i standard relevantnosti sadržaja za učenike, što znači da sadržaj i način prezentacije udžbenika treba da pronađu put do korisnika kao predstavnika savremene generacije mladih, do njihovih interesovanja, potreba, stavova, ciljeva, vrednosti, itd. Za mlade olovka, papir, štampana knjiga postaju prevaziđene alatke. Oni su više motivisani da uče iz udžbenika u elektronskom obliku jer žive u skladu sa elektronskim medijima. Iz ovog razloga može se tvrditi da udžbenici u elektronskom obliku doprinose afektivnoj funkciji učenja.

Savremeno obrazovanje mora da prati promene u nauci, umetnosti, tehnici, tehnologiji. Udžbenik u elektronskom obliku, nasuprot udžbenika u štampanom obliku ostvaruje potpunije zadovoljenje saznajnih, estetskih i motivacijskih potreba svojih korisnika. Ova vrsta medija neosporno pruža povećan saznajni kapacitet nastavnog gradiva jer se ne mora voditi računa o obimu sadržaja koji se stavlja u udžbenik. Udžbenik u elektronskom oblik ima mogućnosti dublje interakcije sa učenicima, postiže se bolje razumevanje sadržaja za učenje, očiglednost, preciznost, jasnost u nastavi (interaktivni tekstovi, animacije, zvučni i video zapisi, simulacije i sl.). Prednost multimedija je da angažuju više čula i izazivaju više moždanih reakcija tako da se sadržaju prilazi iz više perspektiva i omogućava se bogatije saznanje. Takav način učenja omogućava stvaranje sistemskog znanja, umesto utiskivanja samo golih činjenica. Udžbenici u elektronskom obliku više motivišu učenje i privlače pažnju. Oni su sinkretički (nauka, umetnosti, igra), mogu prikazati i dočarati postignuća svih oblasti ljudskog saznanja. Kod korišćenja udžbenika u elektronskom obliku izraženije je dugoročno pamćenje jer se koriste i slika i zvuk. Kroz igrolike interaktivne aplikacije, zadovoljstvo zbog uspeha u igri je spojeno sa motivacijom u učenju. Učitelji i nastavnici koji su angažovani na poslu inkluzivne nastave smatraju da su za decu ometenu u razvoju ovakvi udžbenici odlično rešenje. Pedagozi su odavno utvrdili da uključivanje računara i interneta u neslućenoj meri aktivira čak i nestrpljivu decu koja imaju problema sa koncentracijom i učenjem. Nije važno da li se 
radi o muzici, matematici, tehnici, računar uvek omogućava veoma maštovita i efikasna rešenja koja nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Očekivani ishod učenja jeste osposobljenost mladih za život u savremenom svetu i motivisanost za dalje sticanje znanja. Takođe multimedija angažuje više čula i reakcija u mozgu, tako da se sadržaju prilazi sa raznih strana i omogućava se saznavanje na više nivoa.

Savremeni udžbenik mora da bude povezan sa savremenim životom. Kada je ovaj uslov ispunjen obrazovanje dobija praktični smisao i učenici postaju motivisani za učenje. U ovome su neizostavni elektronski mediji i elektronsko komuniciranje koji čine savremenu kulturu. To je „kultura mreže” koja nas „upliće u globalno pletivo informacija”. Trenutno odnos elektronskih 
medija i tradicionalne škole više nije suprotstavljen već se usaglašava i priznata je činjenica da pored školskog obrazovnog kompleksa postoji i medijski obrazovni kompleks. Udžbenici u elektronskom obliku potvrđuju, svojim sadržajem i formom, koliko su na njih uticali elektronski mediji.

Elektronski mediji pružaju gotovo neograničene intelektualne i tehnološke resurse.

Sa razvojem elektronskih tehnologija porasla je i estetizacija medijskih svetova. U udžbenicima u elektronskom obliku lako je ostvariti bogatu likovno-grafičku opremu i dopadljiv dizajn. Estetizacijom se ostvaruje emocionalni uticaj nastavnog gradiva na učenike, učenje donosi viši stepen zadovoljstva i usvajanje gradiva se brže i lakše odvija.

„O estetskim potrebama dece se obično govori kada se pominje razvijanje motivacije u udžbenicima. Ja uopšte ne potcenjujem ovu dimenziju udžbenika. Udžbenik treba da je LEP! Deca vole lepe stvari. Zašto i važne stvari ne bi bile lepe?” (Plut, 2003:179)

Udžbenik u elektronskom obliku doneo je i ekonomsku dobrobit izdavačima koji nastoje da uvećaju prihode, a smanje troškove. On doprinosi uštedama na troškovima za hartiju i štampu. Smanjuju se i troškovi distribucije jer se udžbenici mogu distribuirati putem interneta, diskova, drugih optičkih medija... Oni se lakše, brže i jeftinije mogu menjati i dorađivati u skladu sa 
promenama u oblastima za koje su sadržajno vezani.

Savremene težnje u primeni udžbenika u elektronskom obliku idu ka multimedijskoj učionici tj. nastavnom okruženju koje ne mora biti smešteno u zidanom objektu poput tradicionalne škole, već je ostvareno u kompjuterski generisanim i komunikacijski podržanim sistemima. Kada je nastava ovako organizovana, onda i nastavnici i učenici postaju istraživači u prašumi 
hiperteksta. Tada postoje mogućnosti istovremenog grupnog i individualnog učenja, a postiže se i komunikacijska povezanost svih zainteresovanih strana u obrazovnom procesu (npr. učenika, nastavnika, roditelja, administracije, javnosti i dr.). Udžbenik u elektronskom obliku pruža mogućnost obrazovanja na daljinu (razdvojenost učenika od nastavnika), dvosmerno komuniciranje, lakše organizovane konsultacije, uštedu u vremenu, samostalnost učenika, mogućnost kontaktiranja sa najboljim stručnjacima i mogućnost njihovog angažovanja, fleksibilan raspored časova, itd. Na osnovu istraživanjima u zemljama u kojima je obrazovanje na daljinu dosta zastupljeno, uočene prednosti u odnosu na tradicionalnu nastavu su: učenik napreduje tempom koji odgovara njegovim intelektualnim sposobnostima, u kombinaciji sa drugim elektronskim izvorima informacija obezbeđuje se istraživanje najaktuelnijih sadržaja, razvija se kritičko mišljenje, obrazovni softver može da bude podešen tako da obezbeđuje evaluaciju znanja u fazi učenja, može se vršiti razmena obrazovnih materijala i ideja, kao i učestvovanje u otvorenim diskusijama. Moguće je da se ukine podela na vreme učenja i vreme dokolice, čime se stiže do cilja permanentnog učenja.

Mnoge od komponenti kvaliteta obrazovanja u Srbiji teško je unapređivati dok se ne promeni opšti pristup obrazovanju u društvu: kvalitet ambijenta za učenje izgradnjom bogatog školskog i učioničkog prostora, moderna oprema i tehnologija, ulaganje u stalno stručno usavršavanje, profesionalni napredak nastavnika, izgradnja sistema za razvojna istraživanja u obrazovanju... Postoji pravilo da bi u zemljama u razvoju, u uslovima ograničenih resursa, prvenstveno trebalo ulagati u kvalitet udžbenika. Nijedna druga promena ne može tako brzo da utiče na podizanje kvaliteta obrazovanja.

ZALAGANJA DA UDŽBENICI U ELEKTRONSKOM OBLIKU POSTANU KONSTANTA U SRPSKOM OBRAZOVANJU

U srpskom obrazovanju postoje stalne težnje da se isprate savremeni svetski trendovi na mnogim poljima, pa i na polju udžbenika, tako se dolazi i do udžbenika u elektronskom obliku. Taj proces je započeo pre oko dvadeset godina. Pionirski koraci su se sastojali u pretvaranje štampanog medija (delimično ili u celini) u audio i video zapis (u početku CD, DVD), nakon toga su se pojavili elektronski dodaci, potom je usledio preobražaj u celini u udžbenik u elektronskom obliku. Danas sve izdavačke kuće na srpskom tržištu udžbenika imaju u svojoj ponudi udžbenike u elektronskom obliku.

Ilustracije radi, osvrnućemo se na neke od preteča udžbenika u elektronskom obliku koji su u prošlosti razvijani u Zavodu za udžbenike, najvećem i najstarijem izdavaču u Srbiji, koji je kao takav prvi pristupio procesu uvođenja udžbenika u elektronskom obliku u domaće obrazovanje. Ovi udžbenici ujedno su i izdanja koja predstavljaju početke rada na udžbenicima u elektronskoj formi na prostoru Srbije. U „stariju generaciju” elektronskih udžbenika Zavoda za udžbenike mogli bismo da uvrstimo:

– udžbenike za srpsku dijasporu;

– udžbenik Osnove elektrotehnike 2, autora Gordane Mijatović, Vele Čoje, Maje Todorović, Gorana Stanojevića i Gorana Stojanovića, koji je bio deo projekta prve multimedijske učionice u Srbiji napravljene u partnerstvu sa ETŠ Zemun;

– udžbenik Geografija za sedmi razred osnovne škole, autora Milutina Tadića, kod koga je primenjena Augmented reality technology, AR kodovi;

– edukativne softvere za bukvar i matematiku za prvi razred osnovne škole, čije sadržaje nije oblikovao Zavod za udžbenike, ali je u projekat sa kreatorima softvera, kompanijom Kopriks, Zavod bio uključen kao partner.

Ministarstvo prosvete Republike Srbije intenziviralo je svoje zalaganje da udžbenici u elektronskom obliku postanu konstanta u srpskom obrazovanju nakon donošenja novih planova i programa za osnovnu školu počev od 2017. godine i za srednju školu počev od 2018. godine. U okviru rada biće pomenute neke od najznačajnijih aktivnosti na ovom polju.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 2017. godine objavilo je „Okvir digitalnih kompetencija – Nastavnik za digitalno doba” u skladu sa Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, koja prepoznaje značaj i ulogu novih tehnologija za unapređivanje obrazovnog sistema i Smernicama za unapređivanje uloge informaciono-komunikacionih tehnologija u obrazovanju, koji je Nacionalni prosvetni savet usvojio u decembru 2013. godine na 98. sednici.

„Okvir predstavlja dodatnu vrednost na postojeće reformske inicijative u ovoj oblasti kao što su: kontinuirana ulaganja u informatičku infrastrukturu tako da ona budu dugoročno isplativa, a raspodela pravednija, reforma programa nastave gde su digitalne kompetencije prepoznate kao međupredmetne kompetencije i gde se razvoju kompetencija prilazi holistički sa fokusom na postizanje standarda i ostvarivanje ishoda učenja, izmene nastavnih planova i programa za osnovnu školu tako da nastavni predmet informatika i računarstvo dobije 
status obaveznog predmeta, razvoj okvira za samoevaluaciju i procenu elektronske zrelosti škola, pilotiranje elektronskog dnevnika, organizovanje relevantnih obuka za zaposlene u obrazovanju i druge.” (Okvir digitalnih kompetencija – Nastavnik za digitalno doba; https://prosveta.gov.rs/wp-content/uploads/2017/04/Okvir-digitalnih-kompetencija-Final-2.pdf, pristupljeno 22.11.2023.)

Ovim su digitalne kompetencije prepoznate kao veštine od suštinskog značaja za sistem obrazovanja. Skrenuta je pažnja da nivo digitalnih kompetencija učenika, između ostalog, zavisi od nivoa digitalnih kompetencija nastavnika. Zbog toga se od nastavnika očekuje da imaju potrebne nivoe digitalne i medijske pismenosti, kao i da drže nastavu koja je u skladu sa modernim konceptima.

„Primenom ovog Okvira, promoviše se pedagoška upotreba IKT-a koja pretpostavlja balansiranu, promišljenu i efikasnu primenu, u cilju podsticanja inovativnosti u nastavi i postizanja višeg nivoa ostvarenosti standarda obrazovnih postignuća.” (Okvir digitalnih kompetencija – Nastavnik za digitalno doba; https://prosveta.gov.rs/wp-content/uploads/2017/04/Okvir-digitalnih-kompetencijaFinal-2.pdf, pristupljeno 22.11.2023.)

Na osnovu „Okvira digitalnih kompetencija” u Zavodu za unapređivanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja – ZUOV-u1 pripremljene su obuke za dosezanje osnovnog i srednjeg nivoa digitalnih kompetencija nastavnika iz osnovnih i srednjih škola.

Kada se radi o digitalnim kompetencijama učenika određene aktivnosti se sprovode već u predškolskom obrazovanju i one omogućavaju, za uzrast primerenu, interakciju dece sa digitalnom tehnologijom. U Republici Srbiji učenici imaju Informatiku u osnovnoj školi kao obavezan predmet već od jedanaeste godine života: uče da programiraju, uče o bezbednosti u onlajn prostoru, stiču kompetencije za kvalitetan život u digitalnom društvu i sl. U Republici Srbiji posluju kompanije koje koriste različite tehnologije. Zbog navedenog se i javila potreba da programi nastave i učenja ne propisuju konkretnu tehnologiju, već da omogućavaju obrazovanje na način koji odgovara konkretnoj situaciji na lokalu. Na taj način učenici stiču određena znanja i kvalifikacije koje im kasnije pomažu da budu lako zapošljivi u sredini u kojoj žive. Pored uobičajenih smerova u gimnaziji, formiraju se odeljenja učenika sa posebnim sposobnostima za informatiku. Ostali gimnazijalci mogu da biraju između šest multidisciplinarnih predmeta koji imaju za cilj funkcionalizaciju znanja i jačanje digitalnih kompetencija. U okviru srednjeg stručnog obrazovanja postali su popularni dualni obrazovni profili jer povećavaju šanse srednjoškolcima da se zaposle nakon završenog formalnog obrazovanja. Ove obuke prati nabavka didaktičkih sredstava i opremanje kabineta računarskom opremom.

U vezi sa razvojem digitalnih kompetencija nastala je obuka „Digitalna učionica”, kojom su obuhvaćeni nastavnici, stručni saradnici i direktori osnovnih i srednjih škola. Obuka je od 2019. godine sprovođena u više ciklusa. Nakon svakog ciklusa, nastajala je baza domaćih radova. Bazu čini preko hiljadu priprema za digitalne časove, to su radovi koji su proizvod obuke, 
oni ne predstavljaju ugledne časove, nego se radi o produktima i zadacima sprovedene obuke i oni imaju praktičnu vrednost kao predlozi i idejne aktivnosti koje nastavnici mogu da sprovedu u svojoj praksi.

Od 2019. se četiri godine za redom organizuje onlajn konferencija „Digitalno obrazovanje ” koju organizuje Centar za obrazovne tehnologije Zapadni Balkan u saradnji sa Ministarstvom prosvete, ZUOV-om, Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Fondacijom Petlja i drugim partnerima. Ova konferencija ima kao cilj unapređivanje kvaliteta obrazovanja kroz upotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija. Konferencija iz 2023. godine okupila je domaće i inostrane stručnjake u oblasti digitalnog obrazovanja koji su podelili svoja znanja, iskustva, primere dobre prakse, trendove i ukazali na budući pravac razvoja digitalnog obrazovanja.

Godine 2021. organizovan je prvi krug obuke „Naši učenici u svetu kritičkog mišljenja i medijske pismenosti”, koja se svake godine ponavljala. Obukom se unapređuju kompetencije nastavnika da u nastavi i učenju ovladaju metodičkim alatima kojima se podstiče razvijanje kritičkog mišljenja i medijske pismenosti kroz podučavanje njihovog predmeta. Obuka je namenjena učiteljima, nastavnicima, stručnim saradnicima osnovnih i srednjih stručnih škola i gimnazija.

Godine 2021. otvoren je konkurs „#Digitalna ekspedicija – Izazov 2021/2022”. Trebalo je podržati i nagraditi najbolje ideje za kreiranje digitalnog otvorenog obrazovnog resursa (veb-sajt, tekst, video, video-igra, aplikacija za mobilne uređaje i sl.) koji će doprineti povećanju nivoa digitalne pismenosti učenika u osnovnim i srednjim školama u Srbiji.

Takođe u više ciklusa, počev od 2022. godine, organizovana je onlajn obuka „Digitalni svet u prvom, drugom, trećem i četvrtom razredu osnovne škole” za nastavnike razredne nastave. Njom je rukovodio Učiteljski fakultet, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i ZUOV-om.

Sprovedena je i onlajn obuka „Unapređivanje sistema digitalizacije u obrazovanju” kao deo projekta Ministarstva prosvete, ZUOV-a i kancelarije UNICEF-a u Srbiji, usmerenog na unapređivanje implementacije nastavnog plana i programa i digitalnog učenja u školama. Obuka je namenjena: direktorima i pomoćnicima direktora škola, stručnim saradnicima, pedagozima i psiholozima i nastavnicima koji su zaduženi za administraciju školske platforme za učenje na daljinu.

Nakon usvajanja novih planova i programa i objavljivanja štampanih udžbenika na osnovu njih, Ministarstvo je uputilo javne pozive, koji su se ponavljali svake godine u periodu 2018–2021. godine. Javni pozivi upućivani su izdavačima koji su odobrene udžbenike pripremili u digitalnom obliku2. U školskoj 2017 – 2018. godini, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, započelo je projekat „Nastavni sadržaji kroz digitalni udžbenik/digitalnu učionicu”, čiji je cilj unapređivanje nastave uvođenjem novih tehnologija, kao i podrška nastavnicima u uvođenju inovacija u obrazovno-vaspitnom radu, a u skladu sa planovima i programima nastave i učenja koji su orijentisani na ishode. Pored obuka za nastavnike za primenu novih programa nastave i učenja, predviđeno je da se u nastavi koriste i nastavni sadržaji koji se nalaze u udžbeniku u digitalnom obliku. Uz prijavu na javni poziv izdavači su uz prateću dokumentaciju i tehnički oblikovan udžbenik u digitalnom obliku obavezno trebali da prilože i primerak odobrenog udžbenika u štampanoj formi, kao i izjavu da su svi elementi digitalnog udžbenika usklađeni sa odobrenim štampanim udžbenikom. Komisija za pregled je utvrđivala usklađenost udžbenika u digitalnom obliku sa odgovarajućim odobrenim udžbenikom u štampanoj formi. Dakle, uvođenje udžbenika u digitalnom (elektronskom) obliku sistemski je podržano, ali su se elektronski udžbenici u ovoj fazi intenzivno oslanjali na štampane udžbenike. Deo podrške Ministarstva sastojao se i u činjenici da takse za odobravanje udžbenika, koje su prema Zakonu o udžbenicima izdavači dužni da plate, u slučaju 
odobravanja udžbenika u elektronskom obliku nisu naplaćivane.

Primat je dat obrazovanju u osnovnoj školi. Prvo su javni pozivi bili namenjeni izdavačima koji su pripremili udžbenike u elektronskom obliku za osnovnu školu, da bi tek 2020. godine bili prošireni i upućeni i izdavačima koji su odobrene udžbenike za gimnaziju pripremili u elektronskom obliku. U tom trenutku, aktuelno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog 
razvoja u okviru svog projekta nije prepoznavalo i podržavalo odobravanje digitalnih udžbenika za srednje stručne škole. ZUOV je bio zadužen za prijave i pregled digitalnih udžbenika. Na osnovu ovoga formirana je lista odobrenih digitalnih udžbenika i dodatnih nastavnih sredstava sa koje nastavnici mogu da ih biraju za upotrebu u nastavi. Na njoj se nalazi osamsto dvadeset devet udžbenika i četiristo sedamnaest dodatnih nastavnih sredstava za osnovnu i za srednju školu. Učenici su dobili besplatne udžbenike tako što su nastavnici sa liste odobrenih digitalnih udžbenika odabrali one koje žele da koriste u nastavi, a Ministarstvo je za njih kupilo pristupne kodove za udžbenike koji se nalaze na platformama izdavača.

Ministarstvo prosvete trenutno ima u planu novi model rada na daljoj digitalizaciji udžbenika. U tom cilju je u avgustu 2023. godine organizovan sastanak na koji su bili pozvani svi izdavači udžbenika. Tema sastanka bili su digitalni nastavni sadržaji ,,pogleda unazad i pogled unapred”. Cilj je da se digitalni udžbenici smeste u okvire državne infrastrukture i da budu slobodni za pristup svim učenicima, a troškove bi za ovo snosilo Ministarstvo. Izdavači vide moguće probleme u usklađivanju tehničkih mogućnosti njihovih platformi, na kojima se trenutno nalaze digitalni udžbenici, i buduće zajedničke platforme koju će postaviti vlada Republike Srbije. Takođe, postoji i teško rešivo pitanje autorskih prava u ovakvoj vrsti distribucije 
udžbenika. Ministarstvo ipak nastoji da osmisli način da svi digitalni udžbenici budu u državnom data-centru, jer je ovo način da država može da radi na dugoročnim planovima u oblasti obrazovanja. Predstavnici izdavača udžbenika su na sastanku izneli saznanja koja imaju iz nastavne prakse. Prema njima, država je uložila značajna novčana sredstva kako bi učenici dobili besplatne digitalne udžbenike, takođe je mnogo pažnje dato obukama nastavnika, ali ih učenici i nastavnici ne koriste dovoljno i ipak i dalje daju prednost štampanom udžbeniku. Primena digitalnih udžbenika nije na zadovoljavajućem nivou čak i u sredinama i školama u kojima ne manjka ni tehnička opremljenost, ni znanje nastavnika u digitalnoj oblasti. Izdavači traže od Ministarstva dovoljno vremena za izradu novih digitalnih udžbenika, kao i precizne instrukcije o njihovoj formi i sadržini.

1 Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da Republika Srbija osniva Zavod za unapređivanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja – ZUOV radi praćenja, obezbeđivanja i unapređivanja kvaliteta i razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja, za obavljanje razvojnih, savetodavnih, istraživačkih i drugih stručnih poslova u predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju. (Službeni glasnik Republike Srbije broj 73/04 od 25. juna 2004)

2 Do sada je u ovom radu korišćen izraz „udžbenik u elektronskom obliku” jer je to u ovom trenutku zvaničan naziv ovakve publikacije, a ovom izrazu je prethodio izraz „udžbenik u digitalnom obliku”. Ovaj izraz je donedavno bio u upotrebi od strane Ministarstva prosvete i nalazio se u svim dokumentima.

RAZLOZI NEDOVOLJNE UPOTREBE UDŽBENIKA U ELEKTRONSKOM OBLIKU U NASTAVI

Udžbenici u elektronskom obliku, i pored prihvatanja, u srpskim školama nisu dobili mesto i ulogu koja im pripada. O njihovom značaju se mnogo govori, ali korišćenje u nastavi izostaje u meri koja je poželjna. Postoji greška u percepciji ovih udžbenika jer se oni i dalje posmatraju kao nešto što treba prilagoditi tradicionalnoj školi, a konstruktivnije bi bilo iznalaženje 
načina kako školu uskladiti sa savremenom stvarnošću koju oblikuju elektronski mediji. Kada (pored štampanih udžbenika) postoje i udžbenici u elektronskom obliku, njihova primena u školi je često minimalna.

Nastavnici se i dalje drže tradicionalnog načina izvođenja nastave, ne prepoznajući da bi udžbenici u elektronskom obliku mogli da olakšaju proces učenja i podignu njegov kvalitet. Neosporno je da nastavnici imaju pritisak da ispune preobimne planove i programe, pa stoga, sem štampanog udžbeničkog medija zanemaruju druge medijske sadržaje.

Postoji apsurd koji je teško osporiti – poznavanje i upotreba novih medija od strane učenika je često iznad nastavničkog. Naročito srednjoškolci imaju razvijenije medijske veštine u odnosu na nastavnike. U savremenom društvu, mladi (počev još od rođenja) su u stalnoj interakciji sa tehnološkim miljeom. Njihov način života je umnogome drugačiji u odnosu na prethodne generacije koje su se razvijale u tehnološki daleko oskudnijem okruženju. Razlike su nastale usled konteksta vaspitanja, obrazovanja i socijalizacije. Promene se, između ostalog, tiču i načina na koje mladi uče da koriste računarsku tehnologiju, kako prikupljaju informacije i njima se služe, kako ih usvajaju, transformišu i šire. Starije generacije (nastavnici) takođe žive okruženi savremenom tehnologijom, ali u njihovim je životima ona relativno kraće prisutna. Nastavnici, sastavljači programa, autori udžbenika, urednici u izdavačkim kućama, iako imaju formalno obrazovanje na višem nivou od učeničkog, ako su pripadnici starije generacije ili tačnije rečeno – ako nisu pristalice obrazovanja za ceo život, ne mogu se uspešno nositi sa erom elektronskih medija i upotrebom udžbenika u elektronskom obliku. Zbog potreba svoje profesije oni moraju biti spremni da učestvuju u programima obuka iz računarskih tehnologija i njenih brojnih alata. 

Na prihvatanje elektronske kulture utiču još sledeći faktori: socijalni, obrazovni, polni, ekonomski, životno doba, i drugi. Značajan je i stupanj obrazovanja. Sa povećanjem njegovog nivoa raste učestalost i kvalitet upotrebe računara i interneta. Zbog toga je na obrazovnim ustanovama odgovornost da svakog uključenog u svoj sastav (učenike, ali i nastavnike, zaposlene u stručnim i administrativnim službama, upravi i dr.) osposobi da se nosi s brzim širenjem informacija i informaciono-komunikacijskim tehnologijama. 

Vrsta škole utiče na kvalitet i kvantitet korišćenja udžbenika u elektronskom obliku. Učenici gimnazije ih značajno više koriste u odnosu na učenike srednjih stručnih škola, posebno trogodišnjih stručnih škola. Neosporna je veza između školskog uspeha učenika i računarskih znanja i veština (učenici koji postižu bolji školski uspeh svoja znanja i veštine 
rada na računaru procenjuju – višima, a učenici koji postižu lošiji školski uspeh – nižim). Područje nastavnog predmeta se pokazalo kao značajno. Znanja i veštine rada na računaru najviše su kod nastavnika informatike, nešto niža su kod nastavnika stručnih predmeta u srednjim stručnim školama koje su povezane sa informatičkom oblašću, za njima slede nastavnici iz prirodno-matematičke grupe predmeta, najoskudnija znanja i veštine imaju nastavnici iz društveno-humanističke grupe predmeta, a postoje i nastavnici koji uopšte ne poseduju potrebna znanja i veštine i odbijaju da ih usvoje.

Mora se uzeti u obzir da se u školama nalazi računarska tehnologija različite zastarelosti, što usled konstantnog ubrzavanja u tehnološkim promenama, nužno dovodi do nejednakih mogućnosti rada. Zamka za primenu elektronskih udžbenika nalazi se u značajnim ekonomskim ograničenjima koje vode u teškoće opremanja školskog prostora modernim informacionim tehnologijama. Nemogućnost pristupa personalnim računarima i internetu moraju se promišljati kao socijalni problem, koji je u današnje vreme jednak nejednakoj zastupljenosti osnovnog opismenjavanja u nekim ranijim periodima društvenog razvoja (npr. nakon Drugog svetskog rata). Pojedinci ili grupe, koje već osećaju nedostupnost elektronskih medija, u budućnosti će osetiti još veće probleme, jer će biti isključeni iz tehnološke revolucije, a ona u značajnoj meri određuje njihov socijalni i ekonomski život.

RAZLOZI: ZA I PROTIV

Realnost nosi činjenicu da u Srbiji, udžbenik kao štampani medij još uvek ostaje neprikosnoven. U obrazovnom sistemu se ulažu znatni napori da udžbenik u elektronskom obliku nađe više prostora u učenju, ali se i ovde mora pažljivo promišljati i ne sme se ništa raditi na silu, niti preterivati. Naša prosveta treba da se osvrne na iskustva onih razvijenih zemalja, koje su 
u bliskoj prošlosti, u velikoj meri štampani udžbenik zamenile udžbenikom u elektronskom obliku, a onda su se njihovi obrazovni sistemi, ipak vratili dominaciji udžbenika u štampanom obliku. Udžbeniku u elektronskom obliku ne treba da se iz čistog pomodarstva daje prednost nad štampanim udžbenikom. Ovaj medij je opravdan ako se u njemu „nalaze sadržaji koji se ne mogu lako uvrstiti u klasične štampane udžbenike, a koji na bitan način potpomažu proces učenja sa razumevanjem” (Ivić i drugi, 2009:128).

Umberto Eko je umeo da posmatra ljudski progres kao neprekidan proces u kome naredne pojave ne poništavaju prethodne:

„Na kraju, treba da se setimo da je, kroz istoriju, bilo mnogo primera neverovatnih inovacija koje su pretile da progutaju sve prethodnike – ali nisu. Nakovanj nije zamenio čekić. Fotografija nije potpisala smrtnu presudu slikarstvu (u najboljem slučaju, možda je obeshrabrila one koji bi i dalje crtali pejzaže i portrete, i ohrabrila apstraktnu umetnost). Film nije ubio fotografiju, televizija nije ubila film, a vozovi i dalje postoje skupa sa automobilima i avionima. Zato ćemo možda imati dijarhiju: čitanje na papiru i čitanje na ekranima – koja bi mogla da 
astronomski poveća broj ljudi koji čitaju.” (Eko, Nedeljnik, br. 215, 25. februar 2016)

Eko je u svom promišljanju odnosa između knjige (najstariji medij masovnog komuniciranja) i novijih medija koji su joj alternativa, zaključio da su glasine o smrti knjige bile baš preterane (Eko, Nedeljnik, br. 215, 25. februar 2016).

Režis Debre je izneo da informaciono društvo, ma koliko olakšavalo pristup znanju, ne može u potpunosti zameniti pedagoško društvo. Prema njegovom mišljenju savremeni ljudi su zbunjeni kada treba da prepoznaju autoritet kome se treba prikloniti, izgubljeni su i frustrirani tehnikom i opasno je ako inovacije povrede pamćenje. Pamćenje Debre povezuje sa onim 
što se prenosi transmisijom kulture, a njom se prenosi ono što je najdragocenije, ono što je srž, to su kulturno–istorijske pojave. Po Debreu, transmisije nema bez institucije i transmisija započinje obrazovanjem. Debre smatra da danas postoji fascinacija komunikacijama i napravama za nju, a da institucije doživljavamo kao dosadne; jača tehnička povezanost i slabe simboličke veze. Debre krizu transmisije poistovećuje sa krizom civilizacije. (Debray, 2000:15)

Debre smatra da nova mediosfera ne ukida prethodnu, ona je reorganizuje, na kraju bivaju prepletene. Ništa se ne gubi, samo se preobražava. Nova mediosfera ima prednost jer je efikasnija u prenošenju poruka i jer olakšava komuniciranje.

„Uspešnost se procenjuje na osnovu minimaksa: medijum koji prenese maksimum informacija do maksimalnog broja primalaca uz minimalni trošak i minimalnu zapreminu, zauzetu površinu ili trajanje.” (Debre, 2000:15)

Na početku rada istaknuto je da je u novom konceptu obrazovanja pojedincu dozvoljen slobodan kritički odnos i stvaralački pristup prema procesu učenja, što je podržano tehnologijom u informatičkom društvu. Elektronske tehnologije su otvorile nove perspektive koje oslobađaju pojedince od centralizovanih medija. Udžbenici u elektronskom obliku takođe nude viši 
stepen samostalnosti i samoobrazovanja. Danas je ideal stvoriti pojedinca koji poštuje drugost, a insistira se i na njegovom pravu na različitost. Ipak, i pored svih prednosti, mora se uočiti da je takav pojedinac uglavnom okrenut sebi. Biti samosvestan je poželjno, to je neosporna vrednost slobode ostvarene u savremenom svetu, ali ako ne postoje zajedništvo među ljudima i integrišući filozofski, ideološki i estetsko-etički sistem, nego samo fragmentarne prakse i subjektivizam, obrazovanje ne može pojedinca da odvede dalje od njega samog, on ako ide negde – ide samo ka samom sebi. I pored dobrobiti slobode, ovde se mora oprezno pristupati jer ako mediji masovnog komuniciranja (obrazovanja i vaspitanja) nisu centralizovani, onda se gubi povezanost ljudi koja je neophodna u svakom društvu da bi se ostvarili zajednički interesi.