UVOD

Od početka 2020. godine pandemija koja je izazvana virusom korona u veoma kratkom roku dovela je privrede mnogih zemalja u tešku situaciju. Svet se suočio sa ekonomskim posledicama globalne zdravstvene krize. Nakon nastanka u Kini, brzo se širila po celom svetu. Infekcija se brzo širila i u većini zemalja nisu na vreme preduzete mere za zaštitu stanovništva. To je rezultiralo umiranjem velikog broja stanovništva, pogotovu u Italiji i Španiji. Otežavajuća okolnost je i susretanje medicinske struke po prvi put sa epidemijom virusa korona, koji se atipično ponašao u odnosu na klasične virusne infekcije. Prenošenjem, njegova virulentnost nije slabila i toplije vreme nije uticalo na njegov nestanak i smanjenje infektivnosti, kao što se očekivalo.

Od početka marta 2020. godine, kada je evidentiran prvi potvrđeni slučaj u našoj zemlji, uvedene su epidemiološke mere koje su stupale na snagu u zavisnosti od broja inficiranih. Bile su različitog stepena ograničenja, od uvođenja vanrednog stanja i potpunog zatvaranja do ograničenog funkcionisanja privrede uz pridržavanje mera prevencije.

Prioritetni zadatak javnih finansija bio je finansiranje borbe za očuvanje zdravlja i života ljudi i pružanje finansijske pomoći privrednim društvima radi očuvanja privrednih kapaciteta, likvidnosti i zaposlenosti. Odluke nisu bile usmerene na odabir, da li sprovesti restriktivnu ili ekspanzivnu monetarno-fiskalnu politiku, već kako sprečiti zatvaranje privrednih društava čije je poslovanje pandemija najviše ugrozila. Paketom monetarnih i fiskalnih mera, koje su bile pravovremene i adekvatne, ublaženi su negativni efekti pandemije virusa korona na celokupnu privredu koliko je to bilo izvodljivo i sprečen je veći broj društava da donesu odluku o prekidanju poslovanja.

Prošle ekonomske krize (poput dužničke krize 1980-ih, azijske finansijske krize 1997-1998 i globalne finansijske krize 2008–2009) nastale su zbog ranjivosti finansijskih tržišta. Tipično, u prošlosti krize, finansijski posrednici (poput banaka) preuzimali su prevelike rizike, doživljavali gubitke, izgubili pristup finansiranju i, zauzvrat, prestali da kreditiraju realni sektor. U drugim slučajevima, tržišta duga su se zamrzla, jer zajmoprimci nisu mogli da izmire tekuće obaveze, što je dovelo do povećane krhkosti u finansijskom sektoru, koja se potom prenela na ostatak ekonomije, što je generalno uzrokovalo recesiju. Ekonomska kriza izazvana pandemijom radikalno se razlikuje od prošlih kriza. Izbijanje pandemije nametnulo je veliku globalnu ekonomsku aktivnost. Šok je bio iznenadan i istovremen u svim zemljama, a karakteriše ga značajna nesigurnost u pogledu njegove veličine i trajanja. Brzi prenos virusa doveo je do toga da se ljudi širom sveta istovremeno izoluju poštujući stroge naloge javnog zdravlja. Mere za socijalno udaljavanje i druge mere ograničavanja su hitne mere koje spašavaju živote, ali su doprinele sinhronizovanom kolapsu ekonomske aktivnosti. Postojeća zakonska i regulatorna infrastruktura nije dobro opremljena za suočavanje sa egzogenim sistemskim šokom poput pandemije. Politike finansijskog sektora mogu pomoći u usmeravanju kredita na preduzeća, ali ih je teško implementirati i podrazumevaju različite kompromise. (Didier et al., 2021: 1-14)

Svi pozitivni efekti globalizacije, koji su predstavljeni kroz porast međunarodne razmene u trgovini, kulturi, ljudima i kapitalu, pokazali su svoju negativnu stranu u uslovima pandemije. Sve kompanije čije je poslovanje bilo uslovljeno resursima poreklom iz drugih zemalja (pogotovu Kine), nisu mogle da održe kontinuitet poslovanja. Osiguranje zdravstvene zaštite stanovništva u mnogim zemljama bilo je izvodljivo jedino ponovnim zatvaranjem granica. Svako kretanje stanovništva izazvano poslovanjem, posetom turističkim destinacijama, povratkom lokalnog stanovništva koje radi u inostranstvu u svoju matičnu zemlju ili bilo kojim drugim razlogom uticalo je na širenje zaraze.

UTICAJ PANDEMIJE NA PRIVREDNU AKTIVNOST SRBIJE

Najizloženiji zarazi u uslovima pandemije su prvenstveno medicinska struka, radnici zaposleni u trgovini, ugostiteljskim objektima, apotekama i ceo uslužni sektor. Mere za zaštitu zaposlenih podrazumevale su nošenje maski i rukavica u početnoj fazi, a u medicinskoj struci koja je radila sa inficiranim stanovništvom i skafandera. Ogroman teret za privredu na  početku pandemije bio je obezbeđivanje zaštitne opreme, dezinfekcionih sredstava i respiratora koji su bili neophodni za spašavanje života pacijenta koji su teško podnosili infekciju.

„Novčani tokovi korporacija su ozbiljno pogođeni. Iako je efekat privremen za neke firme, mnoge firme će ga iskusiti dugoročno, što će dovesti do finansijskih problema. Na primer, neke firme imaju poslovne modele koji su nespojivi sa socijalnim udaljavanjem,  preduzeća u industrijskom i energetskom sektoru patiće od pada potražnje za njihovim proizvodima i finansijske kompanije mogu se angažovati u postizanju većeg prinosa u scenariju nulte kratkoročne stope. U ovim okolnostima, finansiranje korporacija postaje presudno za zaustavljanje izazova likvidnosti koji prelaze u one solventnosti. Spoljno finansiranje postaje centralno, ali, kako pokazuju postojeći dokazi, visoka poluga može ometati nova finansiranja.” (Ellul et al., 2020: 421-429)

U uslovima pandemije industrije koje su najviše pogođene su ugostiteljstvo, auto prevoznici u putničkom saobraćaju, turističke organizacije, trgovina, kulturne manifestacije (industrija zabave, pozorišta, bioskopi, održavanje koncerata i svih javnih manifestacija), industrija sporta i razonode, hotelijerstvo. Ne treba isključiti povezanost svih industrija i kako se negativni efekti osećaju i u ostalim industrijama čije poslovanje nije direktno ugroženo pandemijom. Pošto je limitiran broj ljudi koji se mogu okupljati, restorani rade slabijim kapacitetom, nema organizacije slavlja, svadbi, rođendana, proslava praznika. To utiče na smanjenu potražnju za poljoprivrednim proizvodima, mesom, pićem. Indirektno, to utiče i na rad frizerskih salona, cvećara, poslastičarnica. Najugroženiji su preduzetnici, jer su njihovi prihodi smanjeni zbog pandemije, a dažbine uvećane.

Osim mera koje donose države radi zaštite lokalnog stanovništva, na smanjenje turizma utiču i ograničeno kretanje i zahtevi država za testiranje svih nerezidenata koji žele da uđu na njihovu teritoriju. Pi-si-ar testovi, antigenski testovi (Anti-SARS-CoV-2), zahtevi za karantin od 14 dana za sve pojedince koji nemaju testove, dodatno negativno utiču na porast broja turista.

„Budući da šok COVID-19 ima veći i direktniji uticaj na prihode firmi koje su više izložene pandemiji, zbog načina na koji proizvode ili kako prodaju, očekuje se da će preduzeća imati veću korist od finansijske fleksibilnosti ako su izloženija šoku. Ako se industrije klasifikuju kao visoko pogođene šokom zbog njihove osetljivosti na potrebu za socijalnim distanciranjem, bilo direktno ili indirektno, kao dobavljače takvim industrijama, preduzeća u tim industrijama su imala veću korist od većeg gotovinskog posedovanja. Dodatni ekonomski uticaj novčanih sredstava na pad cena akcija firmi koje su visoko izložene COVID-19 je velik. U poređenju sa firmom koja nije visoko izložena COVID-19, firma koja je visoko izložena i ima gotovinu na 75. percentilu raspodele gotovinskog fonda doživljava pad cena akcija koji je za 7,3 procentna poena niži od firme koja ima gotovinu na 25. percentilu raspodele novčanih sredstava.” (Fahlenbrach et al., 2020: 2-3)

Sva privredna društva, kako u privatnom tako i u javnom sektoru koja su visoko tehnološki opremljena mogla su, donekle da bolje organizuju poslovanje dozvolom zaposlenima da rade od kuće. Restorani su funkcionisali ograničenim kapacitetima poručivanjem onlajn i dostavom spremljene hrane na zadate adrese. Većina trgovinskih radnji organizovala je dostavu poručenih proizvoda u roku od 24 časa, da bi koliko toliko održali promet, zaštitili zaposlene i kupce.

„Stopa nezaposlenosti u većini zemalja je, uprkos velikom padu privredne aktivnosti, imala mali ili umeren rast u 2020. godini, zbog cikličnog kašnjenja promena na tržištu rada, ali i snažne državne pomoći preduzećima kroz fiskalne i monetarne stimulanse. Druga važna promena na tržištu rada je znatno povećanje procenta radnika koji poslovne aktivnosti obavljaju radom od kuće.” (Arsić, 2021: 57-66)

Radi zdravstvene zaštite škole i fakulteti su u početnoj fazi zatvarani. Zatim je organizovana nastava sa ograničenim brojem prisutnih u zatvorenim prostorijama da bi se polako prelazilo na onlajn nastavu. Iako infekcija u početnoj fazi pandemije nije mnogo uticala na decu, ona su bila prenosioci. Od početka 2021. godine posle većeg broja potvrđenih slučaja infekcije  među decom i prosvetnim radnicima i nastava je u potpunosti prebačena na onlajn.

„Strategije za rešavanje finansijskih aspekata krize u cilju smanjenja ekonomskog i ljudskog uticaja uključuju: (1) obezbeđivanje dovoljne likvidnosti da podrži funkcionisanje tržišta i potkrepi potražnju; (2) intenziviranje razmene informacija o zdravstvenim i finansijskim - ekonomskim pitanjima u nastojanju da se osiguraju tačne informacije uprkos snagama koje rade protiv toga; (3) velika, privremena finansijska podrška za pojedince; za mala, srednja i velika preduzeća da izbegnu gubitak infrastrukture i sačuvaju kapacitet za orkestrirani odgovor (izbegavanjem masovne nesolventnosti); i potencijalno, u nekim slučajevima, za vlade; (4) iskorišćavanjem digitalnih finansija i plaćanja kako bi se smanjio kontakt između ljudi, istovremeno organizujući podršku za starije i druge digitalno isključene ljude koji bi obično koristili fizičke kanale; (5) uspostavljanje dobro finansiranog koordinacionog tela kao alata za upravljanje krizama radi obezbeđivanja razmene informacija; (6) usmeravanje finansijskih sredstava na medicinsku infrastrukturu;  i (7) usmeravanje finansijskih resursa ka digitalnoj infrastrukturi i povezivanju radi podrške svim ostalim aspektima društva i ekonomije, uključujući, posebno, olakšavanje obrazovanja na mreži i široko rasprostranjene politike rada od kuće.” (Douglas et al., 2020: 2)

„Pandemija COVID-19 ima potencijal da ozbiljno potkopa napredak zemalja u razvoju ka postizanju ciljeva održivog razvoja. Zdravstvena, ekonomska i socijalna kriza koju je pokrenula pandemija COVID -19 povećala je postojeće strukturne probleme i ranjivosti, izlažući - i čak pojačavajući - nejednakost na svim nivoima i u svim sferama (Furceri et al. 2020). Sve ovo dolazi na vrh ekološke krize sa kojom se svet već suočavao pre nego što je pandemija zahvatila.” (Romero, 2020: 28)

MERE ZA OČUVANJE PRIVREDNE AKTIVNOSTI

„Vlada je 13. marta 2020. godine donela Zaključak o obrazovanju Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19. Navedenim aktom utvrđen je zadatak Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 i njegov sastav”. (Pravni osnov za donošenje Zaključka o obrazovanju Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19; srbija.gov.rs; pristupljeno: 25.03.2021.)

Članove kriznog štaba u velikom procentu činili su doktori medicine, ali i članovi ekonomske struke. Radi zdravstvene zaštite stanovništva donošene su mere koje su u velikoj meri uticale na privrednu aktivnost zemlje. Sve mere donošene su balansiranjem zahteva članova medicinske struke Kriznog štaba koja je zahtevala zaključavanje i uvođenje vanrednog stanja i ekonomske struke koja je ukazivala na dugoročne posledice stopiranja privredne aktivnosti. Vlada Srbije je na predloge Kriznog štaba preduzimala mere za umanjenje negativnih efekata pandemije i ekonomski oporavak zemlje.

Početkom aprila Vlada Republike Srbije usvojila je tri uredbe koje su predstavljale pravni okvir za sprovođenje predloženih mera. Ekonomski paket bio je vredan 608,3 milijarde dinara, odnosno 5,1 milijardi evra. Prva uredba odnosila se na mere poreske politike i direktnu pomoć privatnom sektoru, druga na finansijsku podršku privrednim subjektima za održavanje  likvidnosti i treća na izdavanje dužničkih hartija od vrednosti. (Vlada usvojila uredbe za sprovođenje ekonomskih mera podrške privredi; https://ras.gov.rs/vlada-usvojila-uredbe-za-sprovodenje-ekonomskih-mera-podrske-privredi; pristupljeno: 27.03.2021.)

Radi očuvanja cenovne i finansijske stabilnosti i smanjenja negativnih efekata pandemije na realni sektor, Narodna banka Srbije preduzela je određeni set mera. Za 1,25 procentnih poena smanjila je referentnu kamatnu stopu u odnosu na njen nivo pre početka pandemije. Radi očuvanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, intervencijama na deviznom tržištu očuvala je finansijsku stabilnost.

Propisala je prvi moratorijum na kredite i obaveze po osnovu finansijskog lizinga i za fizička lica i za privredna društva u martu 2020. godine do 90 dana. Zastoj u otplati obaveza odnosio se na mogućnost odlaganja tri mesečna anuiteta svih kreditnih obaveza koji se dodaju na kraju perioda otplate produžavanjem perioda otplate za tri meseca i raspoređivanjem obračunate redovne kamate na period otplate kredita. Od strane banke, omogućeno je da se zaostali iznos neisplaćenih anuiteta za tri meseca izmiri na dva načina. Prvi način je jednokratno, odjednom kada nastupi četvrti mesec, a drugi način je da se po isteku četvrtog meseca izmiri samo zaostala kamata. U svakom slučaju oba ponuđena modela su u velikoj meri olakšala izmirenje kreditnih obaveza u doba pandemije. U prvoj Uredbi NBS omogućen je zastoj u otplati kredita za mesece mart, april i maj 2020. Godine. Druga mogućnost primene moratorijuma odnosila se za anuitete koji su dospevali za mesec jul, avgust i septembar 2020. Krajem 2020. godine Narodna banka Srbije iznova 
je izašla u susret svim klijentima koji koriste kreditne i lizing obaveze i omogućila bankama pravo da individualno odluče hoće li omogućiti grejs period u otplati rata u roku od šest meseci u 2021. godini. Trebalo je da zainteresovani podnesu klijenti zahtev podnesu u matičnoj banci najkasnije do 30.04.2021. godine. Usvojila je i set propisa kojima banke nude dužnicima refinansiranje potrošačkih i gotovinskih, ali ne i stambenih kredita koji su odobreni pre 18.03.2020. Refinansiranje je omogućilo produžetak roka otplate kredita za dve godine.

U Tabeli 1. predstavljene su mere Narodne banke Srbije i Vlade Republike Srbije u vremenskom periodu od početka pandemije do januara 2021. godine. Osim mera monetarne politike koje su podrazumevale smanjenje referentne kamatne stope, sprovedene su i dodatne mere uvođenja moratorijuma, zastoja u otplati obaveza dužnika, mere povoljnijeg stambenog i ostalog kreditiranja. Nekoliko puta je isplaćivana i jednokratna pomoć svim građanima koji su se prijavili.

„Od početka pandemije, recesija uzima veliki danak javnim prihodima i došlo je do porasta fiskalnog deficita u svim zemljama zapadnog Balkana. Ono što važi za sve zemlje, važi i za Srbiju. Naime, očekuje se da će srpska ekonomija ući u recesiju 2020. godine. Od početka pandemije i uvođenja vanrednog stanja, čak 67.000 zaposlenih je radilo od kuće dok je 168  proizvodnih kompanija obustavilo proizvodnju. Infrastruktura i transport su pretrpeli gubitke u iznosu preko 110 miliona evra. Turistički sektor je samo između marta i prve polovine aprila izgubio oko 2.7 miliona evra. Dok negativan uticaj pandemije korona virusa očekuje oko 85% malih i srednjih preduzeća. Uvođenje mera protiv suzbijanja korona virusa je poremetilo poslovanje mnogih lanaca snabdevanja, očekuje se smanjenje kako domaćih tako i stranih direktnih investicija, a pad doznaka može dovesti do smanjenja potrošnje. Ključni prioriteti Vlade Republike Srbije bi trebali da budu: obezbeđivanje likvidnosti privredi (naročito malih i srednjih preduzeća), podrška radnicima i najugroženijim pojedincima.” (Milić i drugi, 2020:390)

U cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled pandemije, Vlada je donela Uredbu o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima. Prema ovoj Uredbi državna davanja se pružaju u obliku fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja iz budžeta. Isplate direktnih davanja vršile su se preko namenskih računa otvorenih za tu namenu, kod poslovnih banaka u kojima privredni subjekt ima već otvoren račun.

Prvi program pomoći privrednim subjektima u privatnom sektoru (pravnim licima, mikro i srednjim, preduzetnicima paušalcima, preduzetnicima poljoprivrednicima) donet je 10.04.2020. godine Uredbom Vlade Republike Srbije i odnosi se na pomoć u isplati ličnih dohodaka zaposlenim za mesece mart, april i maj 2020., ili linearno pomeranje na mesece april, maj i jun ukoliko je već bio isplaćen lični dohodak za mesec mart 2020., sa naznakom da se dodeljena sredstva sa kovid računa moraju iskoristiti do kraja jula 31.07.2021., isključivo za isplatu neto zarada zaposlenih. Navedena sredstva su uplaćena bespovratno, a porez i doprinosi odloženi su za 04.01.2021. godine. Isplata odloženih poreza i doprinosa počela je 10. februara 2021. godine na 24 mesečne rate.

Fiskalne pogodnosti i direktna davanja odobrena su svim rezidentnim pravnim licima, ograncima i predstavništvima stranih pravnih lica irezidentnim preduzetnicima. Uslov za korišćenje fiskalnih pogodnosti je bio da ta pravna lica nisu smanjivala broj zaposlenih za više od 10% od 15.03.2020. do 10.04.2020., da su registrovani pre 15.03.2020. godine kod nadležnog organa ili organizacije, ili su navedenom periodu postali obveznici PDV. Pod brojem zaposlenih nisu se podrazumevali zaposleni koji su zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15.03.2020. godine, za period koji se završava u periodu od 15.03.2020. do 10.04.2020. Dodatni uslov je bio zabrana isplaćivanja dividende do kraja 2020. godine. Fiskalne pogodnosti odnosile su se na odlaganje dospelosti za plaćanje određenih javnih prihoda čija obaveza dospeva u vremenskom periodu od 01.04.2020. do 30.06.2020. Odlaganje plaćanja do 04.01.2021. moglo se ostvariti za: poreze na dohodak građana na zarade i naknade zarada i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Akontacije poreza na dobit za mart, april i maj 2020. odložene su do predaje konačne poreske prijave za porez na dobit pravnih lica za 2020. godinu. Pravo na odlaganje plaćanja dugovanog poreza i doprinosa i akontacija poreza na dobit pravnih lica odloženo je na najviše 24 jednake mesečne rate bez plaćanja kamate. Fiskalne pogodnosti imali su i preduzetnici, preduzetnici poljoprivrednici i preduzetnici paušalci. Banke, društva za osiguranje i reosiguranje, društva za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondovima i davaoci finansijskog lizinga nisu imala pravo na odlaganje poreskih oba-
veza. Pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta u visini osnovne neto minimalne zarade za mesec mart 2020. od 30.367,04 dinara, u maju, junu i julu po zaposlenom sa punim radnim vremenom mogli su da ostvare sva pravna lica koja su registrovana kao mikro, mala i srednja, preduzetnici, preduzetnici paušalci i preduzetnici poljoprivrednici. Velikim pravnim licima bespovratna novčana sredstva po zaposlenom odobrena su za po svakom zaposlenom u istom vremenskom periodu i pod istim uslovima, u visini 50% od osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. („Službeni glasnik RS”, broj 54 od 10. aprila 2020.)

Druga pomoć, shodno Uredbi Vlade Republike Srbije doneta je 30.07.2020. godine. Odobrena je pomoć u obliku direktnih davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru i odnosila se na zaradu za mesec avgust 2020. godine. Porezi i doprinosi su odloženi za 05.01.2021. godine, a počeli su da se isplaćuju 10. februara 2021. godine na 24 rate. Ova pomoć obuhvatila je i novoosnovane privredne subjekte u vremenskom periodu od 15. marta 2020. do 20. jula 2020. godine.

Uslovi za korišćenje direktnih davanja ostali su isti, nemogućnost isplaćivanja dividende do kraja godine i ne smanjivanje broja radnika više od 10% u odnosu na 15. mart 2020. godine, pa sve do isteka tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja. Sredstva sa kovid računa bilo je potrebno iskoristiti do 31.10.2020. godine. Treća pomoć direktnih davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru doneta je Uredbom Vlade Republike Srbije od 13.02.2021. godine i odnosila se na isplatu ličnih dohodaka za mesece april, maj i jun 2021. u visini jed-
ne polovine minimalne neto zarade za januar 2021. godine. Preduslov za korišćenje direktih davanja je bio ne smanjivati broj zaposlenih više od 10%, u odnosu na broj zaposlenih u februaru 2021. sa punim radnim vremenom. U smanjenje broja zaposlenih ne računaju se lica kojima je istekao radni odnos na određeno vreme u periodu počev od dana stupanja programa do 31.03.2021. za davanja ličnih dohodaka za mesec april 2021. godine. Za direktna davanja za lični dohodak za maj 2021. uzimao se broj radnika u poreskoj prijavi poreza 
i doprinosa za mesec mart 2021. i nisu se uzimali u obzir zaposleni kojima radni odnos na određeno vreme ističe od 01-30. aprila. Za direktna davanja ličnih dohodaka za jun 2021., uzima se broj radnika u poreskoj prijavi PD za mesec april 2021. i ne uzimaju se u obzir zaposleni kojima radni odnos na određeno vreme itiče u tom periodu. Ovako dobijena sredstva pomoći države moraju se iskoristiti najkasnije do 30. jula 2021. isključivo za isplatu neto zarada zaposlenih. Privredni subjekti koji su prihvatili direktna davanja i dalje ne mogu isplaćivati dividendu do kraja godine.

„Budžet Srbije u 2021. je u deficitu i bez novog paketa antikriznih mera koji se sada najavljuje. Stoga se nova isplata državne pomoći privredi i stanovništvu (koja nije predviđena važećim budžetom) može finansirati samo dodatnim povećanjem fiskalnog deficita i novim zaduživanjem države u 2021. godini – preko iznosa od oko 1,5 mlrd evra koliko je već planirano nedavno usvojenim budžetom. To znači da će učešće javnog duga u BDP-u tokom 2021. nastaviti da raste (na preko 60% BDP-a) umesto da se zakoči – i taj novi dug poreski obveznici vraćaće s kamatom u narednim godinama. Zbog svega toga racionalno je da se trošak novih mera ograniči, tj. da se antikrizne mere Vlade u 2021. usmere samo na preduzeća i stanovništvo koji trpe najveće negativne posledice ekonomske krize i kojima je pomoć zaista potrebna. Čak i da Srbija nema veliki javni dug, nije ekonomski opravdano da se svi građani Srbije zadužuju da bi se sredstva davala preduzećima koja tokom zdravstvene krize nemaju probleme u poslovanju ili građanima s visokim prihodima.” (Antikrizne mere u 2021. godini: Odgovornim pristupom sprečiti preterano zaduživanje države; http://www.fiskalnisavet.rs/latinica/analize-stavovi-predlozi.php#a210-202, pristupljeno 27.03.2021.)

1 TRENDOVI U KREDITNOJ AKTIVNOSTI Četvrto tromesečje 2020. godine; https://www.nbs.rs/export/sites/NBS_site/documents/publikacije/trendovi/trend_izv_IV_2020.pdf;         (pristupljeno: 24.03.2021.)

ODRŽIVOST ZDRAVSTVENOG SISTEMA U VREME PANDEMIJE

Zdravstveni sistem Srbije je u kratkom vremenskom periodu konsolidovan radi zbrinjavanja velikog broja životno ugroženih pacijenata. Mnoge bolnice su zatvarane za standardne pacijente i ulazile su u kovid sistem. Relativno brzo je nabavljena oprema neophodna za veliki broj pacijenata sa teškim respiratornim infekcijama koje su glavna karakteristika ovog virusa. Pacijenti sa boljom kliničkom slikom smeštani su u privremene kovid bolnice koje su pravljene u velikim sportskim dvoranama. Smrtnost je bila velika najčešće kod starijih pacijenata, koji su ignorisali simptome i sami se lečili.

U Tabeli 2. može se videti da je u Srbiji do sada od korone obolelo skoro 600.000 stanovnika, a procenat smrtnosti je oko 0,89%. Trenutan broj hospitalizovanih pacijenata je 7.116, što i dalje predstavlja veliko opterećenje za zdravstveni sistem.

Na osnovu Tabele 3. može se zaključiti da Srbija u odnosu na zemlje iz okruženja ima najmanji procenat smrtnosti u apsolutnim i relativnim pokazateljima. To je pokazatelj efikasnosti zdravstvenog sistema.

„Pandemija koronavirusa imala je za posledicu i nedostatak zdravstvene nege „nekovid” pacijenata u Srbiji, usled preopterećenosti zdravstvenog sistema. Ukupan broj umrlih u Republici Srbiji u periodu januar‒decembar 2020. godine iznosio je 114 954 i, u odnosu na isti period prethodne godine, beleži rast od 13 991 lica ili 13,9%. Međutim, samo u decembru 2020. u Srbiji je umrlo ukupno 17 321 lice, što je dvostruko više u odnosu na decembar 2019. (8 803) i apsolutno najveći mesečni broj umrlih u poslednjih 70 godina. Važno je uzeti u obzir da su to prethodni rezultati o broju umrlih, nakon upisa u matične knjige umrlih. Prema zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje „Batut“ od posledica koronavirusa u decembru 2020. preminulo je 1 607 lica, što predstavlja eskalaciju posledica pandemije u Srbiji. Imajući u vidu da pandemija koronavirusa neizbežno menja vitalnu statistiku, izvesno je da će indirektne posledice epidemije uticati na pogoršanje zdravstvenog stanja celokupnog stanovništva i izazvati nastavak trenda povećanja broja umrlih i u 2021. godini.” (Republički zavod za statistiku; Trendovi, IV kvartal 2020.; https://publikacije.stat.gov.rs/G2021/Pdf/G20218001.pdf; pristupljeno: 13.03.2021)

„Neki eksperti procenjuju da će direktni demografski, pa samim tim i dugoročni društveno-ekonomski efekti Covid-19 pandemije biti „veoma neujednačeni, ne samo u Evropi i svetu, već i u okvirima pojedinačnih zemalja”, u zavisnosti od epidemioloških faktora i strategije borbe protiv pandemijom izazvane ekonomske krize (Alfani, 2020). Ovo je posebno važno ako se uzme u obzir da su analize bazirane na prethodnim pandemijama pokazale da određene dugoročne ekonomske posledice pandemija mogu da potraju i nekoliko decenija, pa čak nekoliko generacija (Jorda et al. 2020). Konačno, budući da je reč o virusnoj infekciji, istorijsko iskustvo pokazuje da će najteži udar pandemije, nezavisno od brzine razvoja vakcine, najverovatnije trajati oko dve godine, što se pokazalo kao period dovoljan za razvoj takozvanog imuniteta krda (Davis, 2020).” (Cvetković, Miljković, 2020: 39)

Na osnovu Grafika 1. može se zaključiti da se u Srbiji proces imunizacije sprovodi najbolje u odnosu na sve zemlje iz okruženja. Nepoverenje pacjenata u imunizaciju je prisutno zbog straha od kontraindikacija koje vakcine mogu imati.

„Vakcine ne leče zaražene ljude, ali sprečavaju zaraze podložnih ljudi. Suprotno tome, tretmani leče zaražene ljude, ali ne sprečavaju buduće infekcije. S obzirom na našu referentnu kalibraciju, ove razlike nisu previše važne za konkurentsku ravnotežu. Ali oni su veoma važni za dizajn optimalne politike. S obzirom na to da je vakcinacija moguća, optimalno je odmah uvesti ozbiljne mere ograničavanja kako bi se smrtnost svela na minimum. Te mere izazivaju veliku recesiju. Ali ovu recesiju vredi iskoristiti u nadi da vakcina stigne pre nego što se mnogi ljudi zaraze.” (Eichenbaum et al., 2021: 19)

Paket mera ekonomske pomoći i brz tempo vakcinacije stanovništva u našoj zemlji, može uticati na oporavak domaće potražnje. Vakcinacija uliva optimizam, a naročito činjenica da je Srbija među vodećim zemljama u Evropi i svetu po broju vakcinisanih građana u odnosu na ukupan broj stanovnika. Vakcinisanje stanovništva i pridržavanje propisanih mera za zdravstvenu zaštitu trenutno predstavlja jedini način za sprečavanje širenja infekcije. Domaće tržište je dobro snabdeveno vakcinama svih proizvođača, ali za postizanje kolektivnog imuniteta mora se vakcinisati bar oko 50% stanovništva.

„Pandemija će imati kratkoročne i dugoročne makroekonomske efekte. Makroekonomski troškovi i gubici izazvani pandemijom odnose se na gubitak bruto domaćeg proizvoda (BDP) u zemljama pogođenim epidemijom, rast stope nezaposlenosti u njima, pogoršanje drugih makroekonomskih veličina – fiskalnih pokazatelja i pokazatelja eksterne ravnoteže, što će imati 
posledice na njihove stope ekonomskog rasta.” (Praščević, 2020: 7-21)

2 Izvor: Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, https://covid19.rs/

3 Izvor: Republički zavod za statistiku (2021), Trendovi, IV kvartal 2020, str 9; https://publikacije.stat.gov.rs/G2021/pdf/G20218001.pdf; pristupljeno: 13.03.2021.

4 Izvor: https://ourworldindata.org/, datum uvida 27.03.2021.

ZAKLJUČAK

Od proglašenja pandemije u Srbiji osnovni zadatak javnih finansija je očuvanje stabilnosti domaće privrede i očuvanje zdravlja stanovništva. Pomoć države u vidu fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja imala je za cilj da se očuvaju zaposlenost, likvidnost i aktivnost privrednih subjekata čiji je opstanak ugrožen u uslovima pandemije. Uvedene mere uticale su na relativno očuvanje privredne stabilnosti, a stvarni efekti mera mogu se ustanoviti tek nakon vraćanja privrede u redovne okolnosti, na koje će se, adekvatno trenutnoj zdravstvenoj situaciji još čekati. Budžetski deficit koji je posledica, kako velikih zdravstvenih rashoda zbog lečenja velikog broja životno ugroženih pacijenata i nabavke vakcina za zaštitu stanovništva, tako i zbog podrške privredi, je trenutno finansiran zaduživanjem. Takav trend ne može biti dugoročno održiv. Vakcinacija stanovništva do sticanja kolektivnog imuniteta jedino može uticati na smanjenje tog perioda.