RAZVOJ MISLI O PREDUZETNIŠTVU

Preduzetništvo se posmatra kao novi ekonomski sektor savremene ekonomije, a preduzetnici kao kreatori novih radnih mesta. 

Istorijski razvoj preduzetništva datira još iz drevnih vremena, o čemu svedoče brojni primeri starih civilizacija. U prilog tome da je preduzetništvo staro skoro koliko i civilizacija govore spisi starih civilizacija kao što su egipatska, kineska, vavilonska. Takođe, neki oblici preduzetničke aktivnosti su bili prisutni i u antičko doba. Preduzetničke aktivnosti sprovođene u tom periodu odnosile su se, uglavnom, na trgovinu i poslovanje novcem.

Ukoliko se posmatra razvojni put preduzetništva može se primetiti da su različita razumevanja pojma preduzetništvo. Viđenja termina preduzetništvo razlikovalo se u zavisnosti od autora koji su se bavili tom tematikom. 

Zarad lakšeg tumačenja razvoja ekonomske misli o preduzetništvu u ovom radu biće posmatrano preduzeništvo sa aspekta klasičnih ekonomskih škola i savremene misli o preduzetništvu.

Klasične ekonomske škole čine:
francuska, 
engleska, 
nemačka, 
američka i 
austrijska škola.

Francuska škola. Kada je reč o predstavnicima francuske škole koji su se bavili pojmom preduzetništvo ističu se Ričard Kantilon (Richard Cantillon) i Žan Baptist Sej (Jean-Baptiste Say).

Rišard Kantilon se smatra prvim teoretičarem koji se bavio preduzetništvom kao procesom i preduzetnikom kao nosiocem tog procesa. 

U svom delu Essai sur la Nature du Commerce en Général (1775) – kod nas prevedeno pod naslovom „Opšta rasprava o prirodi trgovineˮ – prvi put pominje termine preduzetništvo i preduzetnik. Kantilon je definisao preduzetnika kao osobu koja kupuje sredstva proizvodnje po određenim cenama, zatim kombinuje ta ista sredstva proizvodnje i na osnovu te kombinacije proizvodi nov proizvod. Najznačajnija karakteristika u navedenom procesu, a odnosi se na preduzetnika, je spremnost da preuzme finansijski rizik. (Krumina, 2017)

Prema Kantilonu društvo su činile tri grupe ljudi. U prvu grupu svrstavao je zemljoposednike ili vlasnike kapitala, u drugu preduzetnike, a u treću ljude koji primaju platu. Na osnovu navedene podele u društvu može se zaključiti da je pravio jasnu razliku između vlasnika kapitala i preduzetnika, jer po navedenom autoru preduzetnici su ona grupa ljudi koja započinje poslovni poduhvat, a da pri tom nisu sigurni u ishod tog poduhvata. (Cantillon, 2001)

Razvoju sopstvene teorije o preduzetništvu Kantilonu je pomoglo iskustvo koje je stekao kroz rad jer je i sam bio preduzetnik. U svojim radovima nije zastupao merkantilističku ideju da je novac bogastvo, naglašavao je značaj funkcije, a ne ličnosti preduzetnika i njegova teorija je izrazito na strani ponude. Za teoriju Kantilona kažu da je usko definisana, ali da je široko 
primenjiva. (Brown & Thornton, 2013)

Drugi značajan francuski teoretičar je Žan Baptist Sej koji je svoje viđenje termina preduzetnik izgradio na osnovu definisanja iznetog od strane Ričarda Kantilona. Sej je definisao preduzetnika kao osobu koja podstiče druge ljude da budu kreativni, inovativni, ali i produktivni. (Krumina, 2017)

Sej kao najznačajniju karakteristiku preduzetnika navodi njegovu sposobnost da pronalazi i kombinuje faktore proizvodnje, ali i da premešta resurse iz manje produktivnih u više produktivne oblasti koje imaju šire poslovne mogućnosti.

Žan Baptist Sej je podelio privredu na tri kategorije, i to kreatori naučnog saznanja, oni koji ta znanja primenjuju u konkretnim oblastima, i neposredni proizvođači određenih proizvoda/usluga. Prema navedenoj kategorizaciji preduzetnici po svojim karakteristikama pripadaju drugoj kategoriji, odnosno osobama koji konkretna znanja primenjuju u konkretnim oblastima. (Avlijaš, 2010: 6)

U svojim radovima Sej navodi da preduzetnik ima centralnu koordinacionu ulogu i u proizvodnji, i u distribuciji. Preduzetnika kao nosioca aktivnosti predstavlja kao koordinatora, lidera i menadžera. Prvi je teoretičar koji naglašava menadžersku ulogu preduzetnika. Preduzetništvo definiše kao superiornu vrstu rada koja održava privredu u kontinuiranom pokretu 
što dovodi do prosperiteta unutar države. (Mirjam van Praag, 2005)

Engleska škola. U periodu kada su francuski ekonomisti i teoretičari postavljali temelje preduzetništva koje izučavamo danas i navodili da je preduzetništvo značajno za ekonomski razvoj, engleski ekonomisti tome nisu pridavali veliki značaj. Za engleske ekonomiste u tom periodu najveći značaj za ekonomski razvoj su imali kapitalisti, odnosno vlasnici kapitala. 
Prema engleskim teoretičarima i ekonomistima preduzetnik je bio pasivni kapitalista. (Avlijaš, 2010)

Najistaknutiji predstavnik engleske škole preduzetništva je Džon Stjuart Mil (John Stuart Mill). On je definisao preduzenika kao osobu koja preuzima rizik i upravlja poslovanjem. (Krumina, 2017) Upravo to preuzimanje rizika, Mil je naveo kao najznačajniju karakteristiku koja pravi razliku između menadžera i preduzetnika.

Nemačka škola nadovezuje se na francusku školu preduzetništva. Najistaknutiji predstavnici nemačke škole su Johan Hajnrih fon Tinen (Johann Heinrich von Thünen) i Hans Karl Fridrih fon Mangold (Hans Carl Friedrich  von Mangoldt). Njeni predstavnici prihvatili su stavove francuskih teoretičara da je preduzetnik inovator koji je spreman da preuzme rizik. 

Mangold je prepoznao dva tipa preduzetnika: preduzetnika inovatora i preduzetnika oportunistu. Prvi troši više vremena na razvoj posla, dok se drugi brže prilagođava promenljivim uslovima i zahtevima potrošača. (Jovanović-Božinov, Živković, Langović i Veljković, 2004) On je smatrao da je preuzimanje rizika temelj preduzetništva. Takođe je naveo da se pre-
duzetnički prihod deli na: premiju za preuzimanje poslovnog rizika, preduzetničke kamate i plate i preduzetničku rentu (naknadu za uložena vlastita sredstva).

Mangold je teoriju preduzetništva povezao s proizvodnjom i na osnovu tog povezivanja naveo da postoje dve vrste proizvodnje i to proizvodnja po narudžbini i proizvodnja za tržište. Po ovom autoru proizvodnja po narudžbini smanjuje rizik, dok neizvesnost raste s dužim periodom krajnje proizvodnje. (Škrtić, Mikić, 2011: 87)

Američka škola. Razvoj preduzetništva u Americi temelji se na nemačkoj školi preduzetništva. Nemačka škola preduzetništva je osnova za razvoj preduzetništva u Americi iz razloga što se veliki broj američkih ekonomista školovao u Nemačkoj. Amasa Voker (Amasa Walker ) se smatra prvim američkim ekonomskim teoretičarem koji je uveo termin preduzetništvo u 
američku ekonomsku misao i teoriju. Voker je definisao preduzetnika kao kreatora ekonomskog bogatstva koji je usredsređen na proces proizvodnje. To je osoba koja pronalazi adekvatnu kombinaciju kapitala i rada i preuzima različite uloge. Prema Vokeru preduzetnik je posedovao tehničke veštine, ali i komercijalno i administrativno znanje. Kao još jednu od značajnih karakteristika naveo je da preduzetnik preuzima odgovornost, oblikuje, usmerava proizvodnju, ali i organizuje i kontroliše proizvodni proces. (Isto)

Drugi najznačajniji predstavnik američke škole preduzetništva bio je Amasin sin – Fransis Amasa Voker. Najpoznatija dela navedenog ekonomiste vezuju se za ekonomske teorije o platama i profitu. Pored teorije o platama i cenama, Voker mlađi bio je i zagovornik kapitalizma i autor teorije preduzetnika i preduzetničkog profita kao njegove ,,plate” za uspešan rad.

Fransis Voker je klasifikovao preduzetnike u četiri tipa: (1) veoma nadarene osobe koje imaju sposobnost predviđanja budućnosti, motivisanja i vođenja; (2) talentovane osobe koje su prirodne vođe; (3) mudre i odlučne osobe, relativno uspešne i uporne osobe koje se poprilično dobro snalaze u poslovanju; i (4) neuspešne osobe, odnosno osobe koje su promašile zanimanje. (Škrtić i Mikić, 2011: 88)

Pored dvojice Vokera, predstavnici američke škole su i Frederik Bernard Havlei (Frederick Barnard Hawley) i Džon Bejts Klark (John Bates Clark). Vokerovi i Havlei opisivali su preduzetnike kao osobe koje su sposobne, marljive, koje poseduju dobre organizacione sposobnosti imaju talenat i veoma su marljive i predane poslu, dok je Klark u svojim delima navodio da postoji jasna razlika između preduzetnika i vlasnika kapitala. Takođe, zastupao je mišljenje da je rizik u poslovanju bio samo na strani vlasnika kapitala, a da je preduzetništvo kao aktivnost jedan od načina rešavanja izvesnih poremećaja koji se događaju u ekonomiji i privredi jedne zemlje. Smatrao je da rezultat preduzetničkih aktivnosti koje se sprovode kao reakcija na poremećaje u ekonomiji i privredi, ne dovode do značajnijih promena, već da samo imaju svrhu da uspostave statičko stanje, odnosno stanje koje se karakteriše odsustvom promena. (Jovanović-Božinov, Živković, Langović i Veljković, 2004)

Takođe značajan predstavnik američke škole je Frenk Najt (Frank Knight). Prema njemu preduzetnik je pojedinac koji je spreman da prihvati rizik i neizvesnost stvarajući na taj način profita. U svojim radovima navodi da profit nije rezultat rizika već neizvesnosti. (Obradović, Pejović, 2012)

Austrijska škola. Jedan od najistaknutijih predstavnika ove škole i neoklasične ekonomske misli je Jozef Šumpeter (Joseph Schumpeter), koji se smatra tvorcem teorije inovativnosti u kojoj je naglasio da je preduzetnik nosilac inovacije. Preduzetnik je prema ovoj teoriji imao zadatak da pronađe nove izvore sredstava, uvede nove načine proizvodnje proizvoda i usluga, stvori nov proizvod i otkriva nova tržišta. Kritičare navedene teorije su smatrali da je sve navedeno moguće primeniti kada je reč o velikom preduzeću, dok su smatrali da je za mala preduzeća isplativije da se prilagode potrebama tržišta. (Krumina, 2017)

Šumpeter u svojim delima navodi da je preduzetništvo pokretač promena u ekonomiji jedne zemlje i da podstiče razvoj novih proizvoda ili usluga. On definiše preduzetništvo kao poslovnu aktivnost izvođenja inovacija, dok za preduzetnika kaže da je nosilac tih inovacija. Za Šumpetera inovacije su ključne jer ekonomski napredak proizilazi iz kreacije, a ne prilagođavanja. Inovacije podrazumevaju nove proizvode i usluge, nova tržišta, nove načine rada, nove načine upravljanja, dolazak do novih sirovina i materijala i njihova upotreba i nov način organizacije. Tvrdi da je preduzetništvo „proces destruktivne kreacije”, jer stvranjem novih poduhvata istovremeno dolazi do razaranja i uništenja postojećeg okruženja. Isti autor pravi jasnu razliku između menadžera i preduzetnika. (Schumpeter, 1996)

Šumpeter je prvi počeo da zagovara dinamičku teoriju preduzetništva, gde navodi da je preduzetništvo katalizator koji sprečava statičnost u privredi jedne zemlje i koji time inicira i održava proces razvoja. On je prvi teoretičar koji je čoveka stavio u centar procesa ekonomskog razvoja. Smatra da su preduzetnici pojedinci koji su motivisani snagom volje.1

Jedan od značajnijih austrijskih ekonomista koji su dali doprinos razvoju preduzetništva je Izrael Kirzner (Israel  Kirzner), koji je kao ključnu karakteristiku preduzetnika naveo sposobnost da uoči priliku za razmenu. Sposobnost uočavanja prilike proističe iz velike infoormisanosti preduzetnika i poznavanja tržišta. Kirzner navodi da preduzetnik dolazi do profita ne 
na osnovu resursa sa kojim raspolaže, već na osnovu posredovanja kao trgovca. (Obradović, Pejović, 2012)

Pored sposobnosti uočavanja prilika na tržištu Kirzner smatra da je i opreznost osnovni kvalitet preduzetnika. Prema navedenom ekonomisti preduzetništvo nije samo još jedan faktor proizvodnje, ono ne uključuje troškove resursa neophodne za dobijanje usluga, zemljišta, rada ili kapitala, već je besplatno. Takođe smatra da je preduzetnička svest nešto što se ne može naučiti kao što mogu da se nauče tehnike upravljanja.2

SAVREMENA EKONOMSKA MISAO O PREDUZETNIŠTVU

Za razliku od tradicionalnih shvatanja preduzetništva, gde se za preduzetništvo navodi da predstavlja kombinovanje resursa na nov način, savremena shvatanja idu korak dalje i naglašavaju značaj kreiranja resursa, a ne samo kombinaciju na nov način.

Savremena misao o preduzetništvu ističu neizvesnost, vreme i brzinu promena kao najznačajnije karakteristike. Pored navedenih karakteristika ništa manje značajne su i fleksibilnost i adaptibilnost koje imaju osnovu u informacionim tehnologijama. 

U savremenim teorijama kao osnova novog proizvoda koji je rezultat preduzetničkog procesa navode se kvalitet, dizajn i servis. Savremeni preduzetnički proces zagovara ideju restrukturiranja velikih preduzeća i stvaranje nove forme organizacione strukture preduzeća. Savremeno poslovanje karakteriše internacionalizaciju ekonomskih procesa, promene u procesu rada i napuštanje ideje o ekonomiji velikog obima.

Preduzetništvo kao poslovna aktivnost zastupa stav da preduzetnik radi u svoje ime i za svoj račun uz balansiranje rizika i zarade. Za razliku od ranijih teorija, savremene teorije se skoro uopšte ne bave determinisanjem pojma preduzetnik i jasnim određenjem koje su to sastavne aktivnosti preduzetničkog poduhvata. Više su orijentisane na to da se u modele odlučivanja 
uvrste pretpostavke da su pojedinici heterogeni sa aspekta ličnih karakteristika, odnosno preduzetničkih sposobnosti i sklonosti ka preuzimanju rizika. 

Najistaknutiji predstavnici savremenih misli o preduzetništvu su Piter Draker (Peter Drucker), Vilijam Bajgrev (William Bygrave) i Džefri Timons (Jeffry Timmons).

Draker svoje viđenje preduzetništva zasniva na Šumpeterov viđenju naročito u aspektu inovativnosti. Navedeni autor akcentuje orijentaciju na promene pri čemu navodi da je osnova tih promena inovacija. Za Drakera preduzetnici najveći akcenat stavljaju na mogućnosti, a ne na rizik. Isti smatra da se preduzetništvo ne zasniva na karakteristikama koje preduzetnik dobija rođenjem, niti da je to rezultat kreativnog procesa već da preduzetništvo stvaraju i oblikuju rad, trud i napor. (Drucker, 2005)

Bajgrev svaki novi poslovni poduhvat ili unapređen postojeći poduhvat naziva preduzetničkim. Takođe, navodi da samo revolucionarne i radikalne promene mogu da stvore nova tržišta. Za ovog autora inovacija nije preduslov preduzetništva. Isti navodi da preduzetnik je taj koji treba da uoči i prepozna mogućnost u okruženju i iskoristi je. (Koroman, 2016)

Modernu definiciju preduzetništva dao je i Džefri Timons opisujući preduzetništvo kao sposobnost kreiranja i stvaranja vizije praktično ni iz čega. Preduzetništvo predstavlja kreativan ljudski čin i primenu energije za iniciranje i izgradnju preduzeća. Prema Timonsu preduzetnička vizija podrazumijeva želju za preuzimanje proračunatih rizika, ličnih i finansijskih, te preduzimanje svih mogućih napora radi smanjenja mogućnosti propadanja. Preduzetništvo je način razumevanja, rasuđivanja i delovanja kada su povoljne prilike uočene, uz holistički pristup i balansirano liderstvo sa ciljem stvaranja i prisvajanja vrednosti. (Timmons & Spinelli, 2009)

U odnosu na rane teorije, savremene teorije preduzetništva su u većoj meri fokusirane na ko su osobe čiji je izbor preduzetniški poduhvat kao i zašto to čine i kakvog uticaja to može imati na ukupnu efikasnost sistema. U skladu sa svim viđenjima savremenog preduzetništva i razvojem tehnologije sve više preduzetnika posluje putem interneta, te stoga pravi se razlika između virtuelnih preduzetnika, projektnih lidera i mrežnih brokera.

PREDUZETNIŠTVO NEKADA I SADA

Preduzetničke aktivnosti koje su se obavljale u periodu od XI. do XIII veka. bile su usmerene na aktivnosti u oblasti trgovine, bankarstva i to u segmentu kreditno menjačkih poslova, i pomorstvu. Takođe, u navedenom periodu aktivnosti su bile usmerene na izvođenje javnih radova, mostova, izgradnju puteva, vojnih i drugih objekata. Ukoliko se posmatra kraj XIV veka, preduzetničke aktivnosti su se odnosile na porodična udruženja koja su se formirala na određeno vreme, a koja su se takođe bavila poslovima u oblasti trgovine. Tokom XV veka dolazi do razdvajanja privredne aktivnosti i poslovne imovine preduzetnika od njegove privatne imovine. Za ovaj period je karakteristično da se osnivaju preduzeća koja su slična po karakteristikama preduzećima koja su danas zastupljena na tržištu. Tokom XVII veka dolazi do porasta značaja međunarodne i prekomorske aktivnosti. U navedenom periodu ukazuje se na značaj i povezanost termina rizik i neizvesnost sa terminom preduzetništvo. (Lajović, 2006)

Smatra se da su francuski teoretičari dali najveći doprinos u definisanju pojma preduzetništva u naučnom i stručnom smislu i to tokom XVIII. veka. Preduzetništvo kao poslovna aktivnost je zastupljena u privredama različitog stepena razvijenosti, ali se ipak preduzetništvo vezuje za tranzicione privrede.

Na samom početku definisanja preduzetništva vladalo je mišljenje da vlasnik kapitala i preduzetnik nije ista osoba, sledeće viđenje bilo je usmereno ka tome da je nosilac preduzetničkog poduhvata isključivo vlasnik kapitala.

KA TEORIJSKOM ODREĐENJU

Pojmovno određenje preduzetništva kao poslovne aktivnosti se razlikuje u zavisnosti od vremenskog perioda posmatranja i u zavisnosti od gledišta različitih autora. Bez obzira na vremenski period i autore, zajedničko za sva pojmovna određenja je da preduzetništvo podrazumeva uvođenje inovacija u proizvodni proces. 

Dejvid Mekleland (David McClelland) navodi da se preduzetništvo poistovećuje sa potrebom za postignućem i da su preduzetničke aktivnosti različite od ostalih aktivnosti i da im je jedna od glavnih karakteristika prihvatanje rizika. (McClelland, 1961)

Kilstrom (Richard Kihlstrom) i Lafont (Jean-Jacques  Laffont) preduzetništvo definišu kroz preduzetničku akciju i spremnost preuzimanja rizika i suočavanja sa nesigurnošću. (Kihlstrom, Laffont, 1979)

Deni Miler (Danny Miller) za preduzetništvo kaže da predstavlja kombinaciju inovativnosti, preuzimanja rizika i proaktivnost. (Miller, 1983: 770-791)

Hauard Stivenson (Howard Stevenson) i Karlos Žarilo (Carlos Jarillo) definišu preduzetništvo kao proces u kom pojedinac, odnosno preduzetnik, bilo samostalno ili u okviru postojeće kompanije traga za novim šansama. (Stevenson, Jarillo, 1990: 17-27)

Džonatan Ekart (Jonathan Eckhardt) i Skot Šen (Scott Shane) opisuju preduzetništvo kao poslovni proces identifikovanja, procene i iskorišćavanja mogućnosti za pokretanje poslovnog poduhvata, obezbeđivanje neophodnih resursa i razvoj i primena strategije koja će se primenjivati u pokretanju i razvoju preduzetničkog poduhvata. (Eckhardt, Shane, 2003: 333-349)

Prema  Donaldu Kuratku (Donald Kuratko) i Ričardu Hodžetsu (Richard Hodgetts) preduzetništvo predstavlja dinamičan proces u čijem fokusu su vizija, promena i stvaranje. (Kuratko, Hodgetts, 2004) 

Malkolm Harper (Malcolm Harper) za preduzetništvo navodi da predstavlja jedan od činilaca rasta ekonomija zemalja koje su u razvoju (Harper, 1991: 7-12), a sa njegovim stavom o preduzetništvo poklapa se i stav Zuzane Briksove (Zuzana Brixiová) koja navodi da preduzetništvo značajno utiče na ekonomije zemalja u razvoju. (Brixiova, 2013: 183-194)

Ijrlend (Duane Ireland), Hit (Michael Hitt) i Sirmon (David Sirmon) za preduzetništvo kažu da predstavlja socijalni proces u kom pojedinci i njihovi timovi prepoznaju i dolaze do jedinstvenih resursa koje koriste za iskorišćavanje još uvek ne iskorišćenih mogućnosti na tržištu. (Ireland, Hitt, Sirmon, 2003)

Prema definiciji Evropske komisije (Commission of the European Communities, 2003) preduzetništvo predstavlja način razmišljanja i proces stvaranja i razvoja ekonomske aktivnosti kombinovanjem rizika, kreativnosti i inovacija u okviru nove ili postojeće organizacije. (Ahmad, Seymour, 2008)

Preduzetništvo je predmet razmatranja i značajnog proučavanja od strane brojnih teoretičara unazad četiri decenije. 

Kao istraživačko polje u akademskim krugovima preduzetništvo se pojavilo 1974. godine kada je Karl Vesper (Karl Vesper) sastavio grupu zainteresovanih sa Akademije za menadžment kako bi zajedno sa njima pokušao da reši pitanje rasta nacionalne privrede. Nakon toga, 1979. godine, administracija Vlade za ekonomski razvoj SAD je istakla da su mala preduzeća kreirala 90% novih poslova. Navedeno je predstavljalo dokaz da je preduzetništvo motor ekonomskog rasta. Kao što je već rečeno različito tumačenje termina preduzetništvo proizilazi usled različitog gledišta od strane autora. U daljem tekstu biće navedena neka od posmatranja termina preduzetništvo. Jedno od posmatranja poistovećuje preduzetništvo sa inovacijama, špekulacijama i kombinovanjem resursa potrebnih za proizvodni ili uslužni proces, drugo vezuje termin preduzetništvo za preuzimanje rizika i ostvarivanje profita, treće stavlja akcenat na sposobnost preduzetnika da uoči i iskoristi do sada neiskorišćene resurse i šanse. (Koroman, 2016: 147-149)

Draker definisanjem preduzetnika definiše i preduzetništvo pri čemu navodi da preduzetnik uvek traži promene, odgovara na njih i iskorišćava ih kao mogućnost.

Definicija Evropske komisije preduzetništva kaže da preduzetništvo predstavlja sposobnost pojedinca da ideje pretvori u akciju, uz pomoć kreativnosti, inovativnosti, preuzimanja rizika. (Bučalina-Matić, Milanović, Vrcelj, 2016: 486)

Preduzetništvo kao poslovna aktivnost podrazumeva uočavanje, procenu i iskorišćavanje mogućnosti zarad stvaranja novog proizvoda, usluge, proizvodnog procesa, nove organizacione straukture, tržišta. (Shane, Venkataraman, 2000: 218)

Preduzetništvo postoji kada preduzetnici imaju različite ideje o relativnoj vrednosti resursa, odnosno kada resursi prelaze iz inputa u autpute. Prema ovim autorima preduzetništvo se bazira na različitosti uverenja o vrednosti resursa. (Alvarez, Busenitz, 2001: 756)

Preduzetništvo kao aktivnost posmatra se kao preduzetnički faktor, preduzetnička funkcija, preduzetnička inicijativa, preduzetničko ponašanje i preduzetnički duh. Kao preduzetnički faktor podrazumeva nove faktore u proizvodnji koji se razlikuju od onih koji su do tog trenutka korišćeni kao što su zemlja, rad, kapital. Kao preduzetnička funkcija odnosi se na uočavanje i iskorišćavanjemogućnosti u okruženju. Preduzetničko ponašanje odnosi se na iskorišćavanje inovacija uz preuzimanje rizika i proaktivnost. Preduzetnička inicijativa predstavlja koncep stvaranja, preuzimanja rizika, ponovne izgradnje ili uvođenja inovacija unutar ili van postojećeg pre-duzeća. Preduzetnički duh naglašava istraživanje, pretragu i inovacije, za 
razliku od eksploatacija poslovnih mogućnosti koje se odnose na menadžere. Značaj preduzetništva za ekonomiju ogleda se u sve većoj zainteresovanosti akademske i poslovne zajednice za razjašnjavanje termina preduzetništvo.3 Preduzetništvo je proces u kom pojedinac samostalno ili unutar postojećeg preduzeća uočava i iskorišćava mogućnosti iz okruženja bez obzira da li raspolaže sredstvima neophodnim za realizaciju uočene mogućnosti. (Stevenson, Jarillo, 1990: 12-27)

Preduzetništvo kao faktor rasta i pokretač razvoja prisutno je i ima veliki značaj u privredama različitog nivoa i stepena razvoja. Ipak najveći uticaj preduzetništva na napred navedeno uočljiv je u privredama koje su u tranziciji.

Preduzetništvo se može definisati kao inovativan i dinamičan proces kreiranja, organizovanja i razvoja određenog poslovnog poduhvata sa ciljem stvaranja nove vrednosti u promenljivom okruženju. Kao takvo, podrazumeva uočavanje i iskorišćavanje mogućnosti iz okruženja kako bi se rešili određeni problemi prisutni na tržištu ili grani u kojoj posluju. (Jovanović-Božinov, Živković, Langović, Veljković, 2004: 12)

Preduzetništvo kao poslovna aktivnost utiče na uspešno rešenje problema koji se otkriju u potrošnji, utiče na smanjenje nezaposlenosti, a ujedno predstavlja put za otkrivanje i razvoj novih tržišta. Na osnovu svega navedenog može se reći da preduzetništvo predstavlja novi sektor savremene privrede.

Sve navedeno ukazuje na to da se za preduzetništvo može reći da predstavlja novu ekonomsku kategoriju koja dovodi do stvaranja i primene novih strategija u poslovanju i plasiranje novih proizvoda i usluga na nova ili postojeća tržišta.

3 Cuervo, A., Ribeiro, D., Roig, S. Entrepreneurship: Concepts, Theory and Perspective. Introduction, https://www.uv.es/bcjauveg/docs/LibroCuervoRibeiroRoigIntroduction.pdf (pristupljeno 10.04.2021.)

KARAKTERISTIKE PREDUZETNIŠTVA

Suština preduzetništva se ogleda i dokazuje kroz ekonomski i poslovni kontekst. Iako vlada mišljenje da je preduzetništvo karakteristično za mala i srednja preduzeća, ipak je prisutno i u velikim preduzećima. Takođe, preduzetništvo ne treba vezati za određenu organizacionu strukturu, formu, određenu vlasničku strukturu i fazu životnog ciklusa preduzeća, jer je 
prisutno svuda gde postoji inicijativa za uvođenjem inovacija, preuzimanja i gledanja na rizika i neizvesnost kao na izazov i mogućnost. 

Preduzetništvo je drugačije od svih drugih poslovnih aktivnosti jer ga uslovljava, akcentuje i zahteva promenljivo okruženje i iz razloga što je na tržištu masovna promena heterogenih proizvoda i usluga. Da bi preduzetnički poduhvat bio uspešan neophodno je da ideja za poslovni poduhvat bude identifikovani zahtev potrošača na tržištu. Pored toga neophodno je izvršiti i detaljnu analizu spoljnjeg i unutrašnjeg okruženja. 

Kao poslovna aktivnost preduzetništvo predstavlja eksloataciju uočenih mogućnosti sa tržišta u kombinaciji sa kreativnošću i inovativnošću preduzetnika. 

Preduzetništvo je zastupljeno u svim vrstama i oblastima poslovanja. Navedeno označava da je preduzetništvo prisutno u tradicionalnim vrstama posla ili visoko tehnološkim poslovima, da je prisutno u preduzećima svih veličina, svim vlasničkim strukturama i profitnim i neprofitnim preduzećima. Neke od karakteristika koje moraju da poseduju osobe da bi se mogle okarakterisati kao preduzetnici su da posao pokreću iz sopstvenih ideja, da slede intuiciju prilikom uočavanja mogućnosti iz okruženja, prihvataju rizik, neizvesnost kao izazov, rade poznate stvari na drugačiji način, koriste nove ideje u postojećem poslovanju i procesu rada, potpuno su posvećeni poslu koji obavljaju pri čemu kao glavnu nagradu za obavljeni 
posao postavljao novi cilj. (Isto: 14)

Najznačajnije karakteristike preduzetničkog poduhvata su inovativnost, proaktivnost, autonomija, neizvesnost i preuzimanje rizika. (Petković, 2018)

Inovativnosti podrazumeva spremnost preduzeća da konstantno i kontnuirano uvodi nove metode i tehnike u sam preduzetnički poduhvat. Rezultat navednog su novi proizvodi i usluge. 

Konkurentna agresivnost je intenzitet napora firme da nadmaši rivale i karakteriše je snažna ofanzivna pozicija ili agresivni odgovori na pretnje konkurentskim. Autonomija se odnosi na nezavisnu akciju koju preduzimaju preduzetnički lideri ili timovi usmjereni na donošenje novog poduhvata i njegovo ostvarivanje.

Proaktivnost kao karakteristika podrazumeva stav koji preduzeće ima u odnosu na konkurente. Odnosi se na promenu postojećeg stanja i planiranje reakcija na promene pre nego se što uopšte dođe do promene u okruženju. Navedeno govori da preduzetničko preduzeće ne reaguje na promenu kada se ona već dogodi, već pre nego se što se dogodi.

Preuzimanje rizika odnosi se na sklonost preduzeća da preduzima smele akcije, kao što su ulazak na nova nepoznata tržišta, ulaganje u aktivnosti čiji ishod nije poznat. Preuzimanje rizika zapravo predstavlja sklonost preduzeća da ulaže u aktivnosti koje su manje poznate, ali koje omogućavaju iskorišćavanje mogućnosti iz okruženja.

Autonomija je ključna dimenzija preduzetničke orijentacije i podrazumeva nezavisne akcije čiji je cilj pokretanje novog poslovnog poduhvata i postizanje uspeha sa istim. (Isto)

Preduzetništvo se razvilo zahvaljujući pojedincima koji su napustili sigurne poslove kako bi promovisali nove ideje i poduhvate na tržištu.

Konkurentska agresivnost predstavlja sprovođenje određenih aktivnosti od strane preduzeća sa ciljem nadmašivanja konkurencije. Konkuretska agresivnost se može ispoljiti kao ofanzivna reakcija kada se žele prestići konkurenti, reaktivna reakcija kada preduzeće teži da održi konkurentsku prednost ili agresivni ulazak na tržište koje je identifikovano od strane 
konkurenta. (Lumpkin, Dess, 2001: 429-451)

Pored napred navedenih karakteristika, preduzeće koje ima težnju da se nazove preduzetničkim mora biti sposobno da podstiče i održava atmosferu koja prihvata promene i fokusira se na potrošače, podstiče, podržava i nagrađuju one koji uočavaju poslovne mogućnosti koje rezultiraju novim poslovanjem.

FAKTORI KOJI UTIČU NA RAZVOJ PREDUZETNIŠTVA

Faktori koji utiču na razvoj preduzetništva dele se na: faktore eksternog okruženja i faktore internog okruženja. 

Faktori iz eksternog okruženja koji mogu da utiču na razvoj preduzetništva mogu biti: socio-kulturni, ekonomski, pravno-politički i tehničko-tehnološki. 

Socio-kulturno okruženje se posmatra kao skup socijalnih i kulturnih faktora koji utiču na razvoj preduzetništva. Socio-kulturno okruženje može imati pozitivan, ali i negativan uticaj. Sa socio-kulturnog teorijskog aspekta sklonost ka preduzetništvu rezultat je socijalnih, kulturnih, ideoloških, religioznih i društvenih odnosa i institucija. 

Društveno, odnosno sociološko okruženje predstavlja okruženje u kom osoba raste, oblikuje osnovna uverenja, vrednosti i norme.

Društvo u kome živimo oblikuje naša verovanja, vrednosti i norme. Kultura je najfundamentalnija deteterminanta želja i ponašanja pojedinaca. Proučavanjem kulture pokušava se razumeti kako se kultura odražava na pojedince i društvo u celini. Karakteristike koje čine čoveka kao ličnost i kulturno biće su vrednosti, koje su smisao njegovog života, norme i pravila po kojima se ponaša, svest i samosvest o sopstvenim granicama i mogućnostima. (Tanjević, 2013: 77).

Kultura koja ceni i praktikuje sigurnost u svim oblastima drštvenog života, nije podsticajna za preduzetništvo. Pored navedenog može se reći i da kultura gde je zastupljeno izbegavanje rizika i takođe nije podsticajna. 

Ekonomsko okruženje kao faktor razvoja preduzetništva predstavlja skup karakteristika opšte privredne situacije u društvu. Pod ekonomskim faktorima posmatra se stopa privrednog rasta, kretanje realnog dohotka, inflacija, kamatna stopa, odnos potrošnje i štednje, investiciona aktivnosti. Preduzetnici su obično u situaciji da se prilagođavaju ekonomskom okru-
ženju. Prilagođavanje može biti pasivno ili aktivno. Pasivno prilagođavanje znači da preduzeće deli sudbinu privrede kao celine, dok aktivno prilagođavanje predstavlja pokušaj korišćenja šansi za ostvarivanje nadprosečnih rezultata. (Kancir, Đurica, 2011: 63)

Političko-pravno okruženje u širem smislu čini pravno i političko okruženje. Pravno okruženje predstavlja zakonodavni okvir delovanja privrednog subjekta, dok političko okruženja je više izraz neformalnih uticaja različitih društvenih grupa na privredni život. Pravno okruženje odnosi se na ostvarivanje uticaja na državne i ostale društveno-političke strukture u smislu adaptiranja regulative potrebama privrednog subjekta. Političko okruženje odnosi se na pronalaženje mogućnosti da se promene u strukturi političkog okruženja i njegovog uticaja iskoriste na adekvatan način, ali bez negativnih reprekusija na društvo kao celinu. (Isto: 66)

Institucionalni okvir u Srbiji pokriva najvažniji aspekt delovanja preduzetnika i preduzeća, formalno je uređen zakonima i propisima uz nad-zor poštovanja istih i uz obezbeđivanje institucionalne podrške za razvoj preduzetništva, sa fokusom na one forme koje doprinose ravnomernijem regionalnom razvoju i većoj konkurentnosti privrede Srbije.4

Tehničko-tehnološki faktori su veoma značajni za pokretanje i razvoj preduzetničkog poduhvata. U okviru ovih faktora posmatra se razvoj nauke, tehnike i tehnologije, otvorenost i dostupnost tehnoloških informacija, or-ganizovanost i razvijenost naučno-istraživačkog rada koji treba da obezbedi stručni i naučni potencijal, kontinuirano obrazovanje kako bi se bilo u 
skladu sa promenama u tehnologiji, upravljanju, organizaciji i drugim oblastima bitnim za razvoj preduzetništva.

Faktori internog karaktera. Kada se govori o ličnim karakteristikama i potencijalu preduzetnika kao faktorima koji utiču na pokretanje, ali i uspešnost preduzetničkog poduhvata može se naići na različita razmišljanja. Određeni autori zastupaju stav da neke osobe na lakši način dolaze do preduzetničke ideje, a kasnije i njene realizacije, neki od njih smatraju 
da se preduzetnici rađaju, drugi da se preduzetnik postaje tokom vremena na osnovu znanja i iskustva koje stiče vremenom. Iako su različita mišljenja i stavovima autora koji se bave ovom tematikom, slažu se u jednom, a to je da potencijal preduzetnika isključivo zavisi od njegovih karakteristika.

Savremene teorije ukazuju na to da uspešnost preduzetnik zavisi od potencijala preduzetnika pre svega posmatranog sa subjektivnog stanovišta, koje čine dve međusobno povezane komponente, psihičke i obrazovne osobine. (Kotlica, 2002: 13)

Psihičke osobine koriste preduzetniku kako bi izabrao vrstu i način preduzetničkog poduhvata, a obrazovne osobine mu omogućavaju da odabrani preduzetnički poduhvat na uspešan način realizuje. 

Neke od osobina koje bi trebalo da poseduje svaki preduzetnik su uspešnost u rešavanju problema, spremnost da prihvati rizik, društvena komunikativnost, realnost u procenjivanju, orijentisanost na budućnost, uočavanje trenutnog stanja, radna posvećenost, sklonost ka saradnji i otpornost na stresove. (Penezić, 2008: 31)

Većina današnjih preduzetnika pokreće preduzetničkih poduhvat po sopstvenom osećaju i zastupanju stava da imaju sposobnosti neophodne za uspešno poslovanje. Neretko se isti susreću sa problemima koje ne mogu uspešno da reše što dalje vodi negativnom ishodu poslovanja. Razlog nemogućnosti rešenja problema često se može naći u neprikladnom psihičkom potencijalu preduzetnika.

ZAKLJUČAK

Kao istraživačko polje u akademskim krugovima preduzetništvo se pojavilo 1974. godine kada je Karl Vesper sastavio grupu zainteresovanih sa Akademije za menadžment kako bi zajedno sa njima pokušao da reši pitanje rasta nacionalne privrede. 

Preduzetništvo odavno predstavlja novi sektor savremene privrede, novu ekonomsku kategoriju koja dovodi do stvaranja i primene novih strategija u poslovanju i plasiranje novih proizvoda i usluga na nova ili postojeća tržišta.

Preduzetništvo kao poslovna aktivnost se ogleda i dokazuje kroz ekonomski i poslovni kontekst. Preduzetništvo ne treba vezati za određenu organizacionu strukturu, formu, određenu vlasničku strukturu i fazu životnog ciklusa preduzeća, jer je prisutno svuda gde postoji inicijativa za uvođenjem inovacija, preuzimanja i gledanja na rizik i neizvesnost kao na izazov i mogućnost.