The subject of this paper is the examination of the structure, scope, and dynamics of economic activities in Čačak from the second half of the nineteenth century to 1929, with particular emphasis on changes in crafts, trade, hospitality, industry, and other branches of the economy. The aim of the research is to determine the direction and intensity of economic transformations, as well as their connection with demographic growth and broader socio-economic conditions. Methodologically, the paper is based on the analysis of quantitative data drawn from relevant sources and their comparison across time series (1900, 1905, 1927, 1929). Indicators of absolute and relative changes were used, together with indices of development dynamics by economic sector. In addition to numerical analysis, a descriptive- analytical approach was applied to interpret the causes and consequences of economic trends. By combining quantitative analysis with historical interpretation, the paper provides insight into the patterns of economic development in Čačak and contributes to understanding the broader process of Serbia’s modernization in the late nineteenth and early twentieth centuries.

Uvod

Analiza privrednog razvoja manjih urbanih sredina u Srbiji tokom druge polovine XIX i prvih decenija XX veka predstavlja važan segment proučavanja ekonomske i socijalne prošlosti. Grad Čačak, kao jedan od značajnih centara zapadne Srbije, pruža reprezentativan primer transformacije lokalne ekonomije krajem XIX veka, a naročito u periodu od 1900. do 1929. godine.

Razvoj privrede u Čačku u drugoj polovini XIX

U drugoj polovini XIX veka Čačak se postepeno razvijao iz manje administrativne varoši u lokalni zanatsko-trgovački centar zapadne Srbije. Njegov položaj na saobraćajnici koja povezuje Beograd i Užice, kao i reforme koje su usledile nakon oslobađanja Srbije od turske vlasti (1815), doprineli su stvaranju uslova za razvoj domaćeg zanatstva, trgovine i urbanih usluga. Podaci iz Trgovinsko-zanatlijskog šematizma Kraljevine Srbije za 1900–1901. godinu (Hristić, 1901), predstavljaju jedan od najpouzdanijih statističkih izvora za proučavanje privredne strukture srpskih varoši krajem XIX veka. U šematizmu su navedeni privredni subjekti koji su radili 1900-1901., sa podatkom o godini osnivanja, što znači da oni privredni subjekti koji su osnovani u drugoj polovini XIX veka, ali su prestali sa radom pre 1900., nisu obuhvaćeni ovim popisom. Stoga, ovi podaci ne daju sliku ukupnog broja privrednih subjekata koji su poslovali u Čačku tokom druge polovine XIX veka, već isključivo informišu o ukupnom broju radnji koje su radile 1900. godine a koje su osnovane tokom druge polovine XIX veka.

Tabela 1: Zanatske radnje osnovane od 1864. do 1899. godine

U Čačku je 1900. radilo 55 zanatskih radnji (Tabela 1) koje su osnovane u drugoj polovini XIX veka (Hristić, 1899, 398-404). U njima se ogleda široka paleta veština — od tradicionalnih do novih, tehnički složenijih zanimanja. Najzastupljeniji su bili: kovači (10 radnji), kao osnovna zanatska delatnost neophodna poljoprivrednom stanovništvu; stolari (9), što ukazuje na rast graditeljskih radova i uređenje varoških kuća; bravari (5), grnčari (7), nožari i potkivači (po 4) – svedoče o lokalnim potrebama stanovništva. Pojava zanata kao što su fotograf i farbar-moler govori o prodoru novih tehnologija i modernizaciji srpskih varoši. Najintenzivnije osnivanje zanatskih radnji uočava se u periodu 1890–1897., što se može dovesti u vezu sa stabilizacijom države, njenom modernizacijom, razvojem trgovačkih veza, i većom kupovnom moći stanovništva. Ipak, navedeni podaci ne ukazuju na ukupan broj zanatlija u XIX veku, već isključivo na one koji su uspeli da se održe na tržištu do 1900. Može se pretpostaviti da je tokom ranijih decenija broj nekih tradicionalnih zanata - poput grnčara ili sarača - bio i veći, ali su do kraja veka tradicionalni zanati opali usled tehničkih promena i uvođenja industrijskih proizvoda.

Tabela 2: Odevno-obućarske zanatske radnje osnovane od 1848. do 1899.g.

Grupa odevno-obućarskih zanata (Tabela 2) predstavlja najrazvijeniji segment čačanskog zanatstva. Do 1900. bilo je 98 aktivnih radnji osnovanih u XIX veku.

Tabela 3: Trgovinske, ugostiteljske i pekarske radnje osnovane od 1856. do 1899. g.

Struktura trgovinskih, ugostiteljskih i pekarskih radnji (Tabela 3) bila je: bakalnice (36) i radnje mešovite robe (24) činile su okosnicu gradske trgovine, slede zanatlije - proizvođači i prodavci hleba – hlebari, pekari - (16); kafane (18), mehane (8) i gostionice (5) pokazuju razvoj ugostiteljstva i javnog života; knjižare (2) i trgovine staklom i porcelanom (1) ukazuju na ulazak kulturnih i urbanih sadržaja u varoški prostor. Period najintenzivnijeg osnivanja pada u vreme od 1879. do 1897., što se može povezati sa stabilizacijom tržišta i pojavom novih potrošačkih navika, dok broj trgovina i kafana ukazuje da se u Čačku do kraja XIX veka konstituiše varoška srednja klasa i građanski način života.

Osim pobrojanih privrednih subjekata koji su popisani u kategoriji zanatskih i trgovinskih radnji, a čije osnivanje seže u XIX vek, u Čačku su 1900. godine poslovali industrijski subjekti koji su osnovani u XIX veku: ciglana 1895, pivara 1876. (Hristić 1901, 23; Stat. godišnjak, 1902, 326), i 6 parnih mlinova:

1875, 1879, 1881, 1883, 1886, 1887. godine (Hristić, 1901, 22). Uporedo sa industrijom, razvijaju se i finansijske institucije. Prva Državna štedionica

„Čačanska štedionica“ osnovana je 1885., potom i prvi privatni novčani zavod

„Čačanska štedionica za međusobno pomaganje i štednju“ (Stat. godišnjak 1902, 488, 496, 503). Godine 1899. pokrenut је  list za ekonomske teme

„Ljubić.“ Izlazio je dva puta sedmično (Hristić 1901,16). Navedeni podaci ukazuju da je Čačak do 1900. izrastao u privredno varoš, sa širokom strukturom proizvodnih i uslužnih delatnosti. Iako ovi podaci ne mogu dati kompletnu sliku celokupne privredne aktivnosti tokom XIX veka, oni vrlo pouzdano oslikavaju privredne subjekte koji su opstali, odnosno, one koje su bili dovoljno uspešni, ekonomski stabilni i prilagođeni savremenim uslovima, te kao takvi radili tokom 1900. godine.

Čačak u kontekstu urbane i institucionalne promene od 1900. do 1929. g.

Privredni razvoj Čačka u od 1900. do 1929. ne može se razmatrati izdvojeno od širih društvenih i političkih procesa koji su oblikovali privredu Srbije i kasnije Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (dalje SHS). Na prelazu iz XIX u XX vek, Srbija je već imala uspostavljen institucionalni okvir moderne države

— sa razvijenom mrežom lokalne administracije, fiskalnim reformama, zakonskom regulativom zanatstva i trgovine, kao i rastućim tržištem varoških potrošača. U takvom ambijentu, Čačak je ulazio u XX vek kao značajan regionalni centar zapadne Srbije. Prema statističkim podacima, u varoši je 1900. bilo registrovano 313 privrednih subjekata (Hristić, 1901, 398-404) , dok

je 1905. taj broj porastao na 446 (Hristić, 1905, 310-316), što predstavlja rast od oko 42%. Ovakav porast svedoči o ubrzanom privrednom razvoju u mirnodopskim uslovima. U periodu posle Prvog svetskog rata privredna slika Čačka dobija nove dimenzije. Ratni gubici i razaranja privrede doveli su do privremenog zastoja, ali i do postupne obnove u okviru nove državne zajednice – Kraljevine SHS. Do 1927. u Čačku je evidentirano 317 aktivnih privrednih subjekata (Adresar, 1927, 785-786), a 1929. godine 339 (Adresar, 1929, 350- 351), što ukazuje na proces postepenog oporavka i prilagođavanja novim tržišnim i administrativnim uslovima.

Grafikon 1: Privredni subjekti u Čačku 1900, 1905, 1927 i 1929. godine

Grafikon 2: Prisutno stanovništvo u Čačku 1900, 1905, 1910, 1921. i 1931. godine

Upoređivanjem broja stanovnika i privrednih subjekata može se uočiti da je 1900. na 1 radnju dolazilo oko 13 stanovnika, 1905. oko 11, dok se posle rata odnos pogoršava – 1927. oko 16, a 1929. oko 15 stanovnika po radnji. Takav odnos pokazuje da je demografski rast premašivao privredni, što svedoči o strukturnim promenama: prelasku sa pretežno zanatske privrede ka širem spektru trgovačkih, industrijskih i uslužnih delatnosti. U celini, period od 1900. do 1929. u Čačku obeležava prelazak iz faze ekstenzivnog razvoja varoškog zanatstva i trgovine u fazu institucionalno uređenog, stabilnijeg privrednog sistema u okviru nove države. Rast stanovništva, proširenje urbanog prostora i diversifikacija delatnosti potvrđuju da je Čačak do kraja 20tih godina XX veka prerastao okvire tipične varoši i počeo da poprima obeležja modernog gradskog centra zapadne Srbije.

Podaci o broju i strukturi zanatskih radnji u Čačku između 1900. i 1929. (Tabela 4) jasno osvetljavaju proces transformacije varoške privrede iz tradicionalnog, ručno-zanatskog sistema u modernizovan, tržišno orijentisan oblik delatnosti. U prvim godinama XX veka, tačnije 1900. i 1905, u Čačku se beleži velika raznovrsnost i brojnost zanata – 191, odnosno 254 aktivne zanatske radnje. Ovaj rast od preko 30% u svega 4 godine odražava stabilne ekonomske prilike Kraljevine Srbije, povećanu tražnju varoškog i seoskog stanovništva, kao i modernizaciju potrošačkih navika. Dominiraju tradicionalni odevno-obućarski zanati (opančari 39, terzije 22, abadžije 16, obućari 13), ali i zanati vezani za osnovne potrebe svakodnevnog života – kovači (10), hlebari (16), bravari (5), stolari (9). Njihova brojnost svedoči o vitalnosti zanatske proizvodnje kao temelja lokalne ekonomije. Period nakon rata pokazuje naglu redukciju broja zanata – 1927. registrovano je svega 89, a 1929. godine 117 radnji. Ovaj pad je višestruko uslovljen: ratnim razaranjima i gubicima radno sposobnog stanovništva, slabljenjem kupovne moći u prvim poratnim godinama, ali i promenama u strukturi potrošnje i širenjem industrijske proizvodnje. Tradicionalni zanati, poput opančarskog, abadžijskog, terzijskog i grnčarskog, beleže gotovo potpuni pad. Posebno se uočava drastičan pad broja opančara (39 u 1901. → 13 u 1929.), što je jasan indikator slabljenja tradicionalne seoske obućarske proizvodnje i prelaska na fabričku obuću. Sličan trend se vidi i kod terzija (22→0) i abadžija (16→10), čime nestaje sloj klasičnih tekstilnih zanatlija, dok obućari (13→10) opstaju prilagođavajući se novim zahtevima tržišta. Zanimanja koja su u periodu 1901-1929. opstala ili čak ojačala – bravari (5→7), berberi (4→7), limari (1→4), mesari (0→11) – svedoče o procesu urbanizacije i porastu usluga koje prate građanski način života. Uvođenje građevinara (3), konditora (1), fotografa (3) i drugih specijalizovanih zanimanja u međuratnom periodu ukazuje na širenje profesionalne strukture i prelazak ka modernijim oblicima poslovanja. Ukupni broj zanata između 1901. i 1929. smanjio se za gotovo 40%, ali se njihova struktura kvalitativno promenila – od prevage tradicionalnih i manualnih zanimanja ka uslužnim, tehničkim i prehrambenim delatnostima.

Tabela 4: Zanati u Čačku od 1900. do 1929. godine

Ova promena odražava prelaznu fazu ekonomskog razvoja Čačka: iz male zanatske varoši predratne Kraljevine Srbije ka urbanizovanom središtu posleratne Kraljevine SHS, u kome zanatstvo gubi masovnost, ali stiče profesionalnu stabilnost i specijalizaciju.

Tabela 5: Trgovina u Čačku od 1900. do 1929. godine

Kretanje broja trgovačkih radnji u Čačku između 1900. i 1929. (Tabela 5) pokazuje jasnu tendenciju rasta i profesionalizacije trgovine, koja od početka XX veka postaje najdinamičniji segment gradske privrede. Dok se u ranijim decenijama trgovina pretežno odvijala u okviru radnji sa mešovitom robom, u međuratnom periodu dolazi do specijalizacije trgovačkih zanimanja i formiranja čvršćih trgovačkih mreža. U ukupnoj slici privrednog razvoja Čačka između 1900. i 1929., trgovina nakon rata preuzima vodeću ulogu — ona postaje ključni nosilac kapitala, urbanog rasta i modernizacije, dok zanatstvo gubi brojnost, ali opstaje kao dopunski segment uslužne ekonomije. Na taj način, trgovina u ovom periodu predstavlja pokazatelj prelaska varoši u fazu urbanog centra, u kojem ekonomske aktivnosti sve više zavise od tržišta.

Tabela 6 : Ugostiteljstvo u Čačku od 1900. do 1929. godine

Čačansko ugostiteljstvo početkom XX veka (Tabela 6) bilo je refleksija društvenih i ekonomskih prilika varoši – od malih kafana i mehandžija do gostionica i hotela koji su se pojavili u međuratnom periodu, prateći promene u potražnji i urbanizaciji grada. Analiza dostupnih podataka pokazuje da je broj ugostiteljskih subjekata 1900. i 1905. bio stabilan, sa ukupno 31 objektom, pri čemu su najbrojniji bili kafedžije (18) i mehandžije (8), dok je gostioničarska delatnost bila zastupljena sa 5 objekata. U periodu nakon rata došlo je do promena u strukturi i broju ugostiteljskih objekata: 1927. evidentirano je smanjenje ukupnog broja na 17, dok se 1929. beleži rast na 25 subjekata, pri čemu je značajan porast zabeležen kod gostioničara (sa 13 na 20) i hotela (sa 4 na 5), što ukazuje na prilagođavanje potrebama tržišta koje je verovatno uslovljeno rastućom populacijom u varoši.

Tabela 7: Kulturni subjekti u Čačku od 1900. do 1929. godine

Kultura je u Čačku početkom XX veka bila u fazi sporog, ali postepenog razvoja (Tabela 7). Na početku perioda, 1900., zabeležen je tek jedan kulturni subjekat – časopis, dok u 1905. nema evidentiranih kulturnih delatnosti. U periodu nakon rata, 1927. i 1929., kulturna infrastruktura se širi, sa ukupno 5 subjekata, među kojima se ističu bioskopi (2) i časopisi (2–3), dok je evidentirana i jedna novinska delatnost. Ipak, iako su tokom 20ih godina kulturni subjekti u Čačku prisutni u malom broju, uočava se da dolazi do diverzifikacije tipova kulturnih usluga, što ukazuje na postepeni razvoj kulturne ponude u gradu.

Tabela 8: Zdravstveni sektor u Čačku od 1900. do 1929. godine

U periodu 1901–1929. godine u Čačku je zabeležen postepen rast zdravstvenih subjekata (Tabela 8), što ukazuje na širenje medicinskih usluga u gradu. Godine 1901. registrovano je ukupno 6 subjekata, među kojima su dominirali lekari (3) i apotekari (2), dok je babica bila prisutna u 1 slučaju. Do 1905. broj zdravstvenih delatnosti povećan je na 7, uz blagi rast lekara i stabilan broj apotekara i babica. Najveći porast se primećuje u periodu 1927–1929., kada broj subjekata dostiže 11, odnosno 16 u 1929. godini, sa značajnim uvećanjem babica (sa 1 na 4), konstantnim brojem lekara (8) i pojavom sanatorijuma (1). Ovi podaci ukazuju na diversifikaciju zdravstvene ponude i postepeno jačanje organizovane zdravstvene zaštite u Čačku u ovom periodu.

Tabela 9: Slobodna zanimanja u Čačku od 1900. do 1929. godine

U periodu od 1900. do 1929. u Čačku se primećuje promenljiv razvoj slobodnih zanimanja (Tabela 9), sa izraženim fluktuacijama u broju registrovanih subjekata. Godine 1900. registrovano je 10 subjekata, među kojima su dominirali advokati (4) i preduzimači (6). Do 1905. broj se povećava na 17, pri čemu se posebno uvećava broj advokata (8) i pojavljuju se inženjeri (3). U periodu 1927–1929. beleži se smanjenje na ukupno prisutnih 6 subjekata u 1927., uz blagi rast na 10 u 1929., uz stabilan broj advokata (4), izvoznika (3) koji se u gradu pojavljuju kao nova profesija, i manji broj inženjera (2–3).

Tabela 10: Poljoprivredna zanimanja u Čačku od 1900. do 1929. godine

Poljoprivredna zanimanja u periodu 1900–1929. (Tabela 10) bila su izrazito skromno zastupljena u okviru registrovanih privrednih subjekata. Godine 1901. i 1905. registrovana je po 1 delatnost, u vidu marvenih lekara, dok se u periodu 1927–1929. javlja znatno šire zastupljena kategorija, sa ukupno 7 subjekata, među kojima se posebno ističu baštovani (6) i mlekar (1). Ova statistika ukazuje da su poljoprivredne aktivnosti bile marginalni segment urbane privrede Čačka, sa naglašenim porastom na kraju analiziranog perioda, što može reflektovati i rast tržišne tražnje za hortikulturnim proizvodima i mlečnim proizvodima u varoši.

Tabela 11: Sektor novčarstva (finansija) i zadruge u Čačku od 1900. do 1929. godine

Sekcija novčarstva (finansije) i zadruga u Čačku beleži umereni, ali stabilan rast. Godine 1900. registrovana su samo 2 subjekta, dok se do 1905. njihov broj više nego udvostručio, dosegnuvši 5. U periodu od 1927. do 1929. dolazi do dodatnog širenja sektora, sa ukupno 10 subjekata, pri čemu su prisutne banke, štedionice, zadruge i osiguravajuće delatnosti. Ova dinamika odražava postepeno jačanje finansijskih institucija u varoši, što je bilo u skladu sa rastućim potrebama za kreditima, štednjom i organizovanim oblicima zadrugarstva u lokalnoj privredi.

Tabela 12: Industrija u Čačku od 1900. do 1929. godine

Industrijski sektor u Čačku u periodu 1900–1929. ostaje relativno skroman, sa brojnim usponima i padovima pojedinih delatnosti. Godine 1901. registrovano je ukupno 5 industrijskih subjekata, pretežno mlinova i pivara. Do 1905. dolazi do povećanja broja na 9, uz pojavu novih delatnosti poput elektro industrije, strugare i fabrike pletiva. Tokom 1927. i 1929. industrija broji po 7 subjekata, uključujući štamparije, keramičarsku industriju, likersku fabriku i ciglanu. Ova stabilnost, uz umerenu diversifikaciju, pokazuje da industrijski razvoj u varoši nije bio masovan, ali se beleži postepeno širenje i adaptacija na tržišne potrebe, sa naglaskom na preradu hrane, materijala i manju proizvodnju potrošačkih dobara.

Diskusija sa zaključkom

Analiza privrednih delatnosti u Čačku od 1900. do 1929. (Tabela 13) ukazuje na dinamične, ali selektivne promene u strukturi lokalne ekonomije. Ukupan broj privrednih subjekata beleži skok sa 313 u 1900. na 446 u 1905., što odražava ubrzani razvoj zanatstva i trgovine u prvim decenijama XX veka, dok se u kasnijem periodu broj stabilizuje i blago smanjuje (317–339), verovatno usled ekonomskih turbulencija i kao posledica rata. U okviru zanatskih delatnosti, dominantna zanimanja u početnom periodu bila su opančari, terzije i hlebari, dok se do kraja perioda primetna redukcija broja zanata sa tradicionalnom proizvodnjom, uz delimičnu diversifikaciju (npr. povećanje broja mesara, fotografa i bravara).

Tabela 13 : Sinteza privrednih subjekata u Čačku po granama privrede 1900- 1929. g.

Trgovina beleži rast u raznovrsnosti delatnosti, posebno u segmentu zemaljskih i kolonijalnih proizvoda, dok su tradicionalne trgovine poput bakalnica i mešovitih radnji i dalje značajne, ali sa blago opadajućom tendencijom krajem 1920-ih. Ugostiteljstvo, kulturne i zdravstvene delatnosti pokazuju postepeni rast i diversifikaciju, posebno nakon 1927., što može ukazivati na povećanje životnog standarda i potrebe za urbanim sadržajima. Slobodna zanimanja i novčarstvo beleže stabilan, ali ograničen rast, dok poljoprivredna zanimanja u varoši ostaju marginalna, što potvrđuje primarno urbano usmerenje ekonomije. Industrija se razvija sporije, sa malim brojem preduzeća koja pretežno obrađuju osnovne prehrambene i materijalne proizvode, uz sporadičnu diversifikaciju (elektroindustrija, štamparije, likerska i keramičarska industrija).

Demografski podaci (Tabela 14) pokazuju da je broj stanovnika Čačka rastao sa 4.239 u 1900. na 9.115 u 1931. godini, što je gotovo dvostruko povećanje u 3 decenije. U poređenju sa brojem privrednih subjekata, može se uočiti da se privredni razvoj u prvoj deceniji XX veka odvijao brže od povećanja broja stanovnika (posebno između 1900. i 1905.), dok nakon rata i tokom 1920-ih dolazi do ujednačenijeg rasta stanovništva i broja delatnosti, što je izvesno posledica demografskog gubitka koji je Srbija imala u Prvom svetskom ratu.

Tabela 14: Povezanost privrednih subjekata sa demografijom

Apsolutna promena (izračunata po formuli: broj subjekata u kasnijoj godini – broj subjekata u ranijoj godini) ukazuje da je naveći apsolutni rast bio u periodu 1901-1905: zanati (+63) i trgovina (+56). Najveći pad uočava se u periodu 1905-1927: zanati (-165), što ukazuje na rat (1914-1918) i posleratnu konsolidaciju zanatske delatnosti. U periodu 1927-1929. uočava se rast u sektoru ugostiteljstva (+8) i zdravstva (+5), što odražava urbanizaciju i rast životnog standarda (Tabela 15).

Relativna promena (izračunata po formuli: broj privrednih subjekata u kasnijoj godini – broj privrednih subjekata u ranijoj godini / brojem privrednih subjekata u ranijoj godini x 100) pokazuje najveći relativni rast u periodu 1901-1905: novčarstvo/zadruge (+150%), što odražava intenziviranje finansijske aktivnosti. Najveći pad zabeležen je u periodu 1905-1927: zanati (- 65%) i slobodna zanimanja (-64,7%), što potvrđuje efekat porast-ratne konsolidacije i moguće smanjenje tradicionalnih zanata. U periodu 1927- 1929. najveći relativni rast uočava se u sektoru ugostiteljstva (+47,1%) i zdravstva (+45,5%), ukazujući na urbanizaciju i rast potrošnje javnih usluga (Tabela 16).

Index promena (izračunat po formuli: broj privrednih subjekata u kasnijoj godini / broj privrednih subjekata u ranijoj godini x 100), sa jasno definisanim vrednostima gde Index > 100 ukazuje na rast, Index = 100 ukazuje na stagnaciju (mirovanje), i Index < 100 ukazuje na pad (Tabela 17).

Tabela 15: Apsolutna promena (Δ)

Tabela 16: Relativna promena (%)

Tabela 17: Indexi promena

Na osnovu dobijenih pokazatelja apsolutnih i relativnih promena, kao i Indexa dinamike razvoja po granama privrede, može se zaključiti:

· Najbrži razvoj (1901–1905): trgovina, novčarstvo i zadruge, slobodna zanimanja, što ukazuje na ekspanziju tržišnog i finansijskog sektora.

· Pad i stagnacija (1905–1927): zanati, slobodna zanimanja, industrija, što odgovara postratnoj konsolidaciji i smanjenju tradicionalnih delatnosti.

· Kasni rast (1927–1929): ugostiteljstvo, zdravstvo, zanati, što pokazuje prelazak ka urbanim i uslužnim aktivnostima.

· Stabilni sektori: industrija i poljoprivreda ostaju na malom, ali stabilnom nivou.

· Indeksi promene jasno pokazuju da iako apsolutni broj može biti manji, relativni rast u određenim granama (npr. poljoprivreda, zdravstvo, ugostiteljstvo) je značajan u kraćim intervalima.

Sveukupno, podaci pokazuju da je Čačak u periodu 1900–1929. prolazio kroz postepenu urbanizaciju i diversifikaciju ekonomskih aktivnosti, sa snažnim prisustvom zanatske i trgovinske tradicije, postepenim jačanjem ugostiteljstva, zdravstva i kulture, dok je industrija ostala umereno razvijena. Ovi trendovi reflektuju adaptaciju lokalne ekonomije na šire političke, demografske i ekonomske promene u Kraljevini Srbiji, potom i Kraljevini SHS.